Skip to main content

Koje formatiranje izabrati za eksterni hard disk i koja je realna USB 3.0 brzina?

Prenosni disk Western Digital Elements 1TB
Prenosni disk Western Digital Elements 1TB

Nisam ni slutio šta me čeka nakon što sam kupio novi eksterni hard disk 2TB WD Elements Portable. Naime, do sada sam koristio sličan uređaj iste firme od 1TB, ali nikada nisam obratio pažnju na formatiranje (FAT32) niti sam iskreno znao nešto više o tome. Disk je radio na svim platformama i ja sam mislio da to uglavnom tako i treba da bude. 

Prikačio sam novi hard formatiran po NTFS standardu i shvatio da ne mogu da ga koristim na Macu. Nisam se previše uzbuđivao pošto sam znao da je OS X specifičan. Linux mint je prepoznao uređaj, ali sam se iznenadio brzinom prenosa podataka. Godinama sam na raznim mestima čitao o tome kako je USB 3.0 neverovatno brži od USB 2.0 standarda i očekivao sam da sve poleti. 

Konsultovao sam se oko ovih problema sa prijateljem koji mi je predložio da probam različita formairanja i da ponekad proizvođači pogrešno označe portove pa je ovaj uređaj možda prikačen na stariji standard. Na žalost i nakon svog eksperimentisanja rezultati su bili isti. 

Počeo sam da čitam o NTFS standardu, a nakon toga o drugim standardima i njihovoj upotrebi. Ukratko ću vam predstaviti do čega sam došao: 

FAT32 
  • Autor: Microsoft 
  • Godina nastanka:1977. 
  • Maksimalna veličina fajla: 4 GB
  • Rad bez dodatnih drajvera: Windows, OS X, Linux  
  • Komentar: Stari Windows fajl sistem koji radi na sve tri platforme. Poseduje ograničenje u veličini fajlova koji se mogu upisati (ovo je posebno nezgodno ako nameravate da koristite HD video) 
  • Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/File_Allocation_Table

NTFS
  • Autor: Microsoft
  • Godina nastanka: 1993. 
  • Maksimalna veličina fajla: 16 EiB – 1 KiB (format); 16 TiB – 64 KiB
  • Rad bez dodatnih drajvera: Windows, Linux 
  • Komentar: Standardni Windows fajl sistem prisutan na velikom broju kompjutera. Gotovo da ne postoji ograničenje u veličini fajlova. Ne radi bez dodatnih drajvera na OS X 
  • Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/NTFS

EXT 3 
  • Autor: Stephen Tweedie 
  • Godina nastanka: 2001. 
  • Maksimalna veličina fajla: 16 GiB – 2 TiB 
  • Rad bez dodatnih drajvera: Linux 
  • Komentar: Linux fajl sistem koji je najzastupljeniji i koji se pokazao poprilično dobro. Gotovo da ne postoji ograničenje u veličini fajlova
  • Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/Ext3

EXT4
  • Autori: Mingming Cao, Andreas Dilger, Alex Zhuravlev (Tomas), Dave Kleikamp, Theodore Ts'o, Eric Sandeen, Sam Naghshineh i drugi 
  • Godina nastanka: 2008. 
  • Maksimalna veličina fajla: 16 TiB (4k block filesystem)
  • Rad bez dodatnih drajvera: Linux   
  • Komentar: Linux fajl sistem na koji se polako prelazi. Navodi se niz prednosti u odnosu na EXT 3, ali i mana. Gotovo da ne postoji ograničenje u veličini fajlova
  • Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/Ext4

exFAT 
  • Autor: Microsoft 
  • Godina nastanka: 2006. 
  • Maksimalna veličina fajla: 128 PiB (teoretski 16 EiB–1)[nb 1]
  • Rad bez dodatnih drajvera: Windows, OS X 
  • Komentar: Fajl sistem napravljen za prenosne uređaje i memorijske kartice. Gotovo da ne postoji ograničenje u veličini fajla 
  • Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/ExFAT

Predpostavljam da ste već sada mogli da predpostavite da sam izabrao exFAT. Zašto? 
  • U pitanju je file sistem koji nema ograničenje u veličini fajla
  • Relativno skoro je nastao pa je verovatno da će se još dugo koristiti. Pošto je prisutan već deset godina dobar deo početnih problema je razrešen
  • Kada su kreirali ovaj standard, imali su na umu prenosne uređaje 
  • Windows i OS X ga automatski prepoznaju, a nakon instaliranja drajvera koji je dostupan kroz repozitorijum besprekorno radi i na Linuxu 

Razmišljao sam da li da kompletno pređem na EXT 3 format pošto podržavam Linux i koristim ga privatno, ali sam ipak odustao od toga. Često se dešava da razmenjujem fajlove sa prijateljima i rodbinom, a većina njih koristi Windows (sem najbližih koje sam takođe prebacio na LInux). 


Realna USB 3.0 brzina

Nakon što sam odabrao format, testirao sam brzinu diskova prateći ovo uputstvo: http://askubuntu.com/questions/87035/how-to-check-hard-disk-performance 
Zaključio sam da brzina prenosa u suštini zavisi od brzine diskova koji razmenjuju podatke (tačnije od brzine najsporijeg uređaja). Kod mene je na primer USB 3.0 standard oko dva do tri puta brži od USB 2.0. Nije zanemarljivo, ali je veliko razočarenje u odnosu na ono što potenciraju u reklamama svih ovih godina.


Koji fajl format vi korisite? 
Kakva su vaša iskustva? 
Koju brzinu postižu vaši USB 3.0 uređaji? 
Podelite neki koristan savet sa nama. Hvala.

Comments

  1. Mala ispravka... FAT je verovatno nastao 1977, a FAT32 negde oko 1997.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Zdravo Aleksandre,

      Pregledao sam ponovo Wikipedia stranice i izgleda da su datumi ispravni. Ili sam nešto pogrešno razumeo...?

      Pozdrav,

      Tihomir

      Delete
  2. FAT32 jer compatibility is a bitch. Ali se razmišljam da pređem na EXT4 je odavno koristim samo Linux, a za Win postoje drajveri... A zapravo eksterni uglavnom koristim kao NAS, tako da nije toliko ni bitno jer ih servira preko mreže. I onako danas svi podržavaju DLNA.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Što da ne. Meni ovo obavlja posao, ali sam i ja u tom fazonu pošto odavno ne koristim Windows na svojim kompjuterima već samo Linux. Ipak, ovaj konkretan hard je namerno manjih dimenzija pošto povremeno nameravam da ga prikačim na neki drugi komp. Posedujem i fajlove veće od 4 GB pa mi to pravi problem kada je u pitanju FAT32.

      NAS jeste rešenje, ali meni za sada nije potreban takav uređaj. Uvek mogu da koristim https://syncthing.net/

      Možeš li da mi pojasniš kako funcioniše DLNA? Znam da se odnosi lako spajanje različitih uređaja, ali ništa dalje od toga.

      Hvala.

      Pozdrav,

      Tihomir

      Delete

Post a Comment

Popular posts from this blog

BS Tours - prevoz autobusom do Rovinja (loše iskustvo)

Tražite prevoz autobusom do Rovinja? Želite udoban autobus koji će vas dovesti do ovog lepog grada u Hrvatskoj? Izneću vam moje zaista neprijatno iskustvo sa agencijom-prevoznikom "BS Tours".

Obradovao sam se kada sam dobio priliku da provedem cetiri dana u Rovinju. Poslednji put sam tamo bio ka klinac. Moj boravak je trebao da traje četiri dana (petak-ponedeljak). 
Potrazio sam prevoznike i shvatio da samo BS Tours i Lasta voze do Rovinja. Povratna karta je oko 9.000 dinara. Došao sam u agenciju, raspitao se za slobodne termine, jasno i glasno naveo da nameravam da se vratim u ponedeljak uveče i pitao je u koliko sati mogu da sačekam autobus. Rekla je da prevoz kreće svako veče u 20 h iz Rovinja za Beograd. 
Kupio sam kartu sutra i ponovo naglasio da želim da krenem u Beograd u ponedeljak uveče. Ona je rekla da ništa ne brinem i da mi karta važi šest meseci. Sledećeg dana sam uzeo i putno osiguranje i tom prilikom treći put naglasio da mi treba za četiri dana. Rekla je da je …

Hemijski grejači stopala - planinarska oprema (test)

Više puta sam slušao, ali do skoro nisam imao priliku da probam hemijske grejače vrhova i celog stopala. Odlazak na Kopaonik je bila savršena prilika za test. Uzeo sam nekoliko grejača i spakovao ih u skijaški ranac. 

Hemijski grejači za vrhove stopala
Sedeli smo u kafiću pored staze zakopčane jakne, ušuškani u ćebad koja su nam obezbedili i pijuckali kafu. Posle pola sata mirovanja moja draga se uznemirila pošto je počela da oseća hladnoću, a i meni više nije bilo isto kao na početku. Izvadio sam pakovana hemijskih grejača za noge i na licu mesta smo se izuli i stavili ih u vrhove cipela. 
Grejače koji su na sebi sa donje strane imali samolepljivi deo koji služi da bi se održali na mestu prilikom pomeranja stopala (veoma slab lepak koji ne ostavlja tragove) postavio sam iznad uloška svojih cipela, a druge koji nisu imali ovakvu podlogu ispod uloška njenih cipela. Pošto reaguju u dodiru sa vazduhom, istog trena smo primetili razliku i nastavili da uživamo. 
Grejače nismo skinuli do po…

Podešavanje ski vezova i održavanje skija

Podešavanje ski vezova i održavanje skija
Marko Špoljarić je podelio sa nama par saveta o podešavanju vezova i skija: 
Neophodno je da budete iskreni prema osobi koja vam podešava vezove o svojoj težini i veštini skijanja kako bi se otvorili prilikom bočnog udara i držali kada je to potrebno (profesionalni skijaši imaju vezove koji se otvaraju tek prilikom jakog udarca) Din skala ne odgovara težini ljudi u smislu da cifra 100 ne označava osobu od 100 kg Preporučuje se da vam serviser ski opreme postavi vezove i da ih podesi umesto vas Stoperi koji zaistavljaju skiju kada spadne sa cipele ne smeju da se uklanjaju i vožnja sa takvom opremom je zakonom zabranjena Izuzetno je bitno da se skije redovno održavaju (posle sedam dana, a kada su u pitanju profesionalni skijaši svaki dan). Ukoliko se  ne premazuje donja površina postaje bela, teže ide po snegu i drugačije se ponaša u odnosu na održavanu. Takođe, različita oštećenja (kamenje, otpad na stazi...) mogu izmeniti njen kontakt sa podlo…