22/12/2015

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 

Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.

Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.

Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 

Predstavljanje #Ebanking sistema i panel diskusija
Predstavljanje #Ebanking sistema i panel diskusija
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.

Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.


Voditelj mnogih emisija na RTS-u Zoran Stanojević je predstavio prisutne, a ja sam i dalje pred očima imao sliku sa Facebook-a na kojoj se vidi šalter sa papirom i sledećim tekstom: "Molimo vas da donesete pečat i potpišete dokument u papirnom obliku kako biste potvrdili elektronsku transakciju. Vaša XXXX banka". U početu smo se smejali, nakon toga razmišljali i na kraju tugovali što se ovo zove "elektronsko bankarstvo". 

Najveći deo stanovništva je "visio" po šalterima i plaćao enormne provizije za račune uz ljubazan komentar da smo to mogli besplatno da obavimo peko e-banking sistema. Zašto nismo? 
  • Dobar deo stanovništva nije bio online i nije posedovao odgovarajuće uređaje 
  • Nismo posedovali dovoljno informacija, niti imali znanje i plašili smo se mogućih grešaka 
  • Nismo imali veru u sigurnost ovih sistema
  • Dobar deo ovih servisa je funkcionisao isključivo na OS Windows i putem Internet Explorera 
  • Najveći deo stanovništva je koristio krekovane, piratske verzije OS i softvera 
  • Nisu postojali predefinisani nalozi pa su korisnici morali da popunjavaju podatke svaki put iznova 
Sve ovo je sada uglavnom deo prošlosti. Kum, supruga, kolege i veliki broj ljudi oko mene su potpuno prešli na elektronsko bankarstvo. Ipak, ponekad i oni moraju da posete ekspozituru. 

Prvi put sam u okviru ove prezentacije čuo da je neko napokon povezao elektronski potpis građana sa online uslugama. Pečat je i dalje problem, ali je napravljen jedan zaista veliki korak napred. Kao što Ljuba u reklami kaže "Mali korak za čovečanstvo, veliki za bankarstvo". 

Elektronski potpis (koji banka nudi svojim klijentima besplatno do kraja januara 2016.) omogućava da završite ceo posao tako što ćete dokumenta potpisati preko komujutera. Drugim rečima iz vikendice ;) Na primer, možete da uzmete keš kredit, aktivirate dozvoljeni minus, otvorite štedni račun. Ipak, ostaje deo koji se odnosi na informisanje o ovim uslugama, konsultovanje i proveru svih detalja sa službeikom. 

Societe Generale banka je zaokružila ponudu otvaranjem online ekspoziture koja radi svaki dan od 8 - 22 h, a vikendom od 10 - 19 h. Službenici mogu da uspostave chat, audio i video poziv sa vama i da vam u realnom vremenu pomognu. Satnica je podešena tako da imate dovoljno vremena da večerate nakon posla, prilegnete i završite posao pre gledanja omiljene serije.  

Razgovor sa službenikom banke putem video linka
Razgovor sa službenikom banke putem video linka

Nakon događaja sam potražio više informacija o svemu, testirao demo verziju nakon čitanja korisničkog uputstva i na kraju ostao sa nekoliko pitanja na koja nisam mogao da dobijem odgovor. Obratio sam se Marković Slobodanu, jednom od naših najvećih stručnjaka kada je u pitanju internet regulativa. Ako vas interesuju ove i druge srodne teme, predlažem vam da pratite njegov Twitter profil: https://twitter.com/smarkovic


Da li poseduješ elektronski potpis?

Da, kvalifikovani e-potpis Pošte (koji po zakonu ima pravnu snagu svojeručnog) na smart kartici.


Kada si registrovao ovaj sertifikat i u koje svrhe?
Prvi put pre 4-5 godina čisto radi probe. Prošle godine uzeo sam ga ponovo radi korišćenja servisa e-uprave - portala eUprava.gov.rs, portala ePorezi, portala CROSO i potpisivanja završnih računa kod APR.



Kako koristiš elektronski potpis i koliko često?
Uglavnom za gore navedene svrhe. Rekao bih ne tako često - kada se ukaže potreba. Na primer poslednjih nekoliko upotreba je bilo zakazivanje termina za izdavanje ličnih karata i pasoša za celu porodicu, preko portala eUprava. Rekao bih da je uspešnost varirala - u par sličajeva sve je bilo OK, dok je u nekim slučajevima bilo značajnih problema.
Npr. na nekim opštinama policijske stanice nemaju posebne šaltere za one koji zakazuju termine oniline, pa se postojanje takvog servisa obesmišljava, jer opet moraš da čekaš dugačak red sa onima koji nisu zakazali preko portala, iako si došao u zakazanom terminu. Da ne pominjem sada avanturu kada mi je portal zakazao termin za koji se kasnije ispostavilo da je popodnevna pauza u policijskoj stanici, jer te policijske uprave nisu imale ažurne podatke na stranici odgovarajuće usluge portala eUprava... 
Uvođenje elektronskih servisa (povezivanje institucija tako da razmenjuju podatke, instalacija opreme i softvera, obuka službenika i sl.) je samo prvi korak, ali pravi problem predstavljaju procesi koji se vrlo retko preispituju i prilagođavaju elektronskom poslovanju. Naprotiv, najčešće se elektronsko poslovanje pokušava nekako ugurati u ustaljeni birokratski proces baziran šalterima, toku pošte koju raznose kuriri, papirnih podnesaka sa pečatima i sl. a to zaista ne vodi nikud...


Da li možda imaš podatak o broju korisnika elektronskog potpisa kod nas, u regionu i svetu?
Za svet i region nemam podatke, ali znam da kod nas ima oko 100.000 izdatih kvalifikovanih e-potpisa. Očekujem da ih bude još više, imajući u vidu da od ove godine i mala preduzeća imaju obavezu podnošenja završnog računa APR-u elektronskim putem.

Prethodno su popularizaciji kvaifikovanog e-potpisa kod nas najviše doprineli servisi kao što su elektronsko podnošenje poreskih prijava i kasnije prijavljivanje zaposlenih kod CROSO.



Da li si testirao ovaj sertifikat na Windows, Mac i Linux OS-u?
Jesam na Win i Mac.

Na Win uglavnom svi rade bez problema, mada sam čuo za slučajeve da su ljudi imali problema kada instaliraju softversku podršku za e-potpise više različitih izdavača (što je relativno česta pojava, naročito kod knjigovodstvenih agencija).

Na Macu radi samo e-potpis Pošte. Drugi nemaju softversku podršku za Mac i Linux i to je zaista žalosno.

Da stvar bude još gora, kvalifikovani potpis na Macu ne može da se koristi na portalima ePorezi i APR zbog, usuđujem se s pravom da kažem - amaterski programiranih Java aplikacija na tim portalima - koje sistemske biblioteke za e-potpis ne traže na sistemskim putanjama koje su karakteristične za Mac i Linux operativne sisteme ili zbog sličnih gluposti koje se ne rešavaju jer navodno za tim ne postoji potražnja.

Misim da je ova diskriminacija korisnika prema operativnom sistemu veoma sporna sa više aspekata. Da pomenem samo jedan - ako vam država zakonom nalaže da nešto MORATE da uradite, npr. da podnesete elektronski potpisanu poresku prijavu ili završni račun, pri čemu to ne možete da uradite na drugi način osim korišćenjem portala institicije (recimo poštom ili lično, bilo da se radi o papirnom dokumentu ili elektronski potpisanom dokumentu koji se pošalje e-mailom ili preda na USB memoriji) potpuno je neprihvatljivo da za to "zadovoljstvo" morate da kupujete novi računar ili operativni sistem, odlazite kod komšije ili prijatelja kako biste ispunili tu obavezu.

Podsetio bih da e-potpis sistem sličan našem funkcioniše i u mnogim drugim zemljama, npr. u Estoniji, pri čemu tamo nemaju ovakve probleme. Država se postarala da obezbedi multiplatformsku podršku i mislim da bi takva inicijativa trebalo da se sprovede i kod nas.


Šta je tvoja procena, kada će ovaj servis zaživeti masovno?
Ključ je u što većem broju korisnih servisa koji upotrebljavaju e-potpis. Što ih bude više, više će biti izdatih e-potpisa i oni će se više koristiti. Država tu može da igra značajnu ulogu, ali i banke, koje za svoje e-banking sisteme i dalje veoma malo koriste kvalifikovani potpis (više primenjuju sopstvene zatvorene sisteme e-potpisa, uređene međusobnim ugovorima sa klijentima, koji su prema zakonu takođe validni, ali su neprimenljivi izvan odnosa klijent-banka). Popularizacija e-potpisa pri korišćenju mobilnih usluga (m-Government, m-Banking) takođe bi dosta doprinela...


Kako vidiš budućnost elektronskog potpisa? 
Meni je jasno da je PKI model kakav imamo nastao kao posledica prenošenja dobre prakse zemalja EU, koje su u proces uvođenja epotpisa ušle pre nas (da potsetim, naš Zakon o epotpisu donet je 2004, pre više od 10 godina). Međutim, ispostavilo se da u praksi ima previše tehničkih komplikacija i da je ceo sistem dosta težak za upotrebu prosečnom korisniku računara (posebno je veselje objasniti prosečnom korisniku računara da mu je za korišćenje portala X potrebna tačno određena verzija Jave Y, kao i da sistem koji obezbeđuje bezbednost njegovog browsera mora da zaobiđe, bilo da se radi o prihvatanju nevalidnog SSL/TLS sertifikata ili finom podešavanju privilegija za izvršavanje Java aplikacija na lokalnoj mašini).

Možda bi usaglašavanje sa novim pravnim okvirom EU (eIDAS direktiva, koja stupa na snagu sredinom sledeće godine u zemljama EU) mogao da bude dobar povod da preispitamo postojeći sistem ili ga barem bolje uredimo. Ipak, imajući u vidu da smo se kao država i građani već "investirali" u postojeći sistem, malo je verovatno da ćemo ga tek tako napustiti. Verovatnije je da ćemo ga koristiti (nadam se - u unapređenom obliku) još dosta narednih godina, ali mislim da bi u daljoj budućnosti ipak trebalo sagledati iskustva drugih zemalja i smisliti nešto jednostavnije za upotrebu.


"Astronaut" se obraća publici
"Astronaut" se obraća publici
Nakon što sam pročitao Slobine odgovore, shvatio sam da je zaista napravljen tek prvi korak. Neophodno je da se svi elementi usklade kako bi elektronski potpis i e-poslovanje zaživeli masovno.  Veliku ulogu će u tome imati privreda baš kao u ovom slučaju banka. I institucije naravno. Očekujem taj trenutak i znaću da je došao kada i moj otac bude počeo da koristi sve navedeno kao što sada već tri godine koristi smartphone. 

Da li vi koristite e-bankarsvo? e-potpis? Neku drugu e-uslugu? Kakva su vaša iskustva?

2 comments:

  1. Kad već linkujemo, budimo onda tačni:

    "Elektronski potpis (koji banka nudi svojim klijentima besplatno do kraja januara 2016.)"
    - MUP - morate sami (jeste džaba)
    - PKS - 3.000
    Dobija se *refundacija* ali samo ako uzmeš kredit preko Societe.

    ReplyDelete

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: