03/06/2013

Wannabe intervju: Tihomir Stojanović

Tihomir Stojanović
Tihomir Stojanović

Tihomir Stojanović, Beograđanin, Vukov otac, autor i koordinator “Mreže kreativnih ljudi”, e-PR executive kompanije “Represent Communications”, višegodišnji bloger, kreativan i uzor za napredak, rad. Upoznajte mog današnjeg sagovornika, poštovanog gospodina Stojanovića.


WANNABE MAGAZINE: Autor ste više blogova i sajtova: “Mreža kreativnih ljudi”, vaš lični blog, “Fotografije Srbije”, “Planinarske akcije”, “2Black”. Kolika je posvećenost potrebna za toliki rad i kako biste savetovali ambiciozne ljude da daju jednu kontinuiranost u više poslovnih sfera odjednom?

TIHOMIR STOJANOVIĆ: Kao mali trenirao sam više sportova. Bavio sam se sportskom gimnastikom, atletikom, vaterpolom, košarkom. I ako su mi neki od njih išli veoma dobro, na kraju nisam uradio ništa značajnije, ali sam naučio da je najčešće dovoljno biti uporan i držati se određene oblasti da bi u njoj bio uspešan. Mnogi koji su bili znatno lošiji od mene postali su deo reprezentacije naše zemlje i takmičili se. Jednostrano gledano, bolje je posvetiti se jednom sajtu, blogu, sportu, profesiji.

Ipak, po prirodi sam radoznao, pa sam eksperiment zadržao kao sastavni deo života i obavljanja neke aktivnosti. Dobar deo veb lokacija koje ste naveli nastale su upravo na taj način. Na primer, “2Black” je moj alternativni blog, pošto sam vremenom počeo da pazim šta sve pišem u okviru zvaničnog. Želeo sam da obradim crne, mračne, ali inspirativne teme i da ustanovim koliki je uticaj engleskog jezika na čitanost bloga. Rezultati su bili fenomenalni i za mesec dana sam postigao ono za šta mi je na srpskom govornom području trebalo oko dve-tri godine.


Objasnite nam,Tihomire, šta podrazumeva Vaš rad u kompaniji “Represent Communications”, shodno da radite na online projektima za klijente i unapređenju online komunikacije agencije. Približite nam kako sve to izgleda?

Ukratko, moj posao u agenciji se u poslednje četiri godine kroz samostalan i timski rad odnosio na kontakt sa klijentima, osmišljavanje komunikacionih strategija i konkretnih aktivnosti, realizaciju istih i izveštavanje o postignutim rezultatima i ostvarenim ciljevima. Sarađivao sam sa preko 30 klijenata, učestvovao u okviru više internih projekata koji su pomogli da se postavi sajt agencije i njen nastup na društvenim mrežama (projekat koji se i dalje realizuje), prezentovao aktivnosti u okviru strukovnih udruženja, edukovao potencijalno nove kolege i klijente kroz nekoliko redovnih obrazovnih programa (London School of Public Relations, Škola digitalne komunikacije…) i čitav niz drugih aktivnosti koje idu uz veoma dinamičan agencijski život. U poslednjih godinu dana sam vodio Digitalsektor.

Citat ispod fotografije: Ove godine, moj rad će se pre svega odnositi na osmišljavanje digitalnih projekata, razvoj i vođenje dva velika klijenta i intenzivnije učestvovanje u radu sektora za “New business. 

Agencija je veoma kompleksan sistem koji sarađuje sa velikim brojem različitih domaćih i stranih kompanija, agencija, podizvođača i zahteva poseban tip ljudi. Radi se pod pritiskom, najčešće u izuzetno kratkim rokovima. Neophodni su kreativnost i sposobnost da se obavi dogovoreni posao kao da su obezbeđeni najbolji mogući uslovi sa obe strane. Viđao sam ljude koji jednostavno sagore i zbog toga se mi interno šalimo da treba da dobijemo beneficirani radni staž. Sa druge strane, mnogi procvetaju i sebe svrstavam među njih. Posle neverovatno korisnog iskustva i nezamenljivog perioda od dve godine rada u direkciji velike međunarodne kompanije “METRO Cash & Carry” shvatio sam da je ciklus promena koje zahtevaju stalno odobravanje od Dizeldorfa, implementaciju i lokalizaciju gotovih rešenja nedovoljno brz ako želim da napredujem u oblasti koja se konstantno menja, pa sam prešao u agenciju.


Često držite predavanja o društvenim mrežama, mobilnim komunikacijama, onlinePR-u. Kome su ona namenjena i kako su koncipirana?

Ova predavanja su koncipirana pre svega tako da obuhvate osnove koje bilo koja osoba koja želi da obavlja neki posao koji ima veze sa internetom treba da zna. U isto vreme, mnogo naprednih aktivacija, saveta, servisa, domaćih i stranih primera treba da omoguće unapređenje i kvalitetne izmene na postojećim projektima osobama koje se već nalaze u ovoj oblasti.

Često kažem polaznicima da su ovo znanja koja će naši klinci posedovati prirodno i sticati ga kroz odrastanje. Ako se sada ne uključe u priču, za par godina nećemo razgovarati istim jezikom.

Citat ispod fotografije: Uspešni ljudi najčešće imaju sličan nivo znanja, sposobnosti i uslova kao i drugi, ali se češće upuštaju u nove stvari, pokreću različite projekte, eksperimentišu. Vremenom uče i broj uspeha je sve veći.


Znajući Vašu priču nastanka “Mreže kreativnih ljudi”, čiji ste autor i koordinator, volela bih da, ukoliko je to moguće, u nekoliko rečenica predočite našim čitaocima na svom primeru da su želje ostvarive, kao i da su istrajnost i borba uvek najbolja oružja ka uspehu…

Pre deset godina, kada sam kreirao “Mrežu kreativnih ljudi”, bio sam mlad i pun ideja, a često sam nailazio na odbijanje i obeshrabrujuće komentare o tome kako se od kreativnosti, umetnosti, pa i dizajna ne živi i kako treba da se bavim nekim drugim poslovima. Bio sam svestan da u tome ima istine, ali sam ujedno imao veliku želju da se oprobam, da realizujem neke od ideja i da pokažem da je moguće nešto u šta niko nije verovao.

Kreirao sam mejling listu i okupio inicijalnu grupu ljudi koje sam poznavao. Vremenom je postala toliko velika, da smo skoro svakog dana čitali predstavljanje novih ljudi i upravo zbog toga odlučio sam da naučim kako da kreiram veb sajt i u okviru njega predstavim sve dotadašnje članove.

Nisam imao svoj kompjuter sem starog koji nije bio sposoban da se konektuje na internet pa sam koristio usluge studentskog centra. Vremenom sam napravio nešto što se može označiti početkom “Mreže”, zakupio prvi hosting i domen (nekada www.creemaginet.com, a sada www.mrezakreativnihljudi.com) i polako nastavio da razvijam priču. Dve godine sam sve radio ručno i sam, a nakon toga mi je Vuk Nikolić pomogao da postavim forum koji je privukao dosta pažnje po tome što su ljudi slali svoj CV i neku vrstu manje formalnog motivacionog pisma – ako su želeli da postanu njegovi članovi i dobiju pristup. Posle treće godine, projektu se priključio moj prijatelj Milan Antonijević, koji je i dan-danas sa nama kao admin i koji je omogućio kreiranja profila korisnika u vreme kada Facebook i druge društvene mreže još uvek nisu postojale.

Citat ispod fotografije: “Ko želi da se pridruži Mreži, može da pošalje svoj CV preko kontakt adrese navedene na sajtu i napiše da li je zainteresovan da nam pomogne oko postavljanja obaveštenja, keiranja tekstova, fotografija i video sadržaja”


Posvetimo se još malo “Mreži kreativnih ljudi”. Sada kada znamo početke i razvoj iz Vašeg ugla, priznaćemo, dopadanje prelazi u divljenje. “Mreža” je danas rasprostranjen i nadaleko poznat projekat, gde se čitalac može informisati ali i zabaviti uz raznovrsne autorske sadržaje. Kako ona funkcioniše kao sistem iznutra, na koji način i pod kojim uslovima zainteresovani mogu postati Vaši saradnici? 

Pre oko godinu-dve sam prvi put napravio poziciju “urednik sajta” i pozvao moju višegodišnju saradnicu Spasojević Ivanu, koja je do tada radila kao koordinator saradnika da je prihvati – što je na moje zadovoljstvo ona i učinila. Dvadesetak saradnika je pomagalo u svakodnevnom postavljanju sadržaja, moderiralo komunikaciju i postove korisnika, kreiralo autorski sadržaj i obavljalo druge suštinske i neophodne poslove kako bi sve funkcionisalo. Sada sve obavljamo sa manjim brojem ljudi i ko želi da se pridruži, može da pošalje svoj CV preko kontakt adrese navedene na sajtu i napiše da li je zainteresovan da nam pomogne oko postavljanja obaveštenja, kreiranja tekstova, fotografija i video sadržaja. Ukoliko zadovolji osnovne uslove i pokaže se dobro u praksi, postaje saradnik i dobija mogućnost pristupa događajima koji zahtevaju akreditaciju, promociju, kontakte, različite informacije i druge povoljnosti koje kao posetilac ne bi imao.


Već godinama pišete u okviru svog privatnog bloga www.tihomirstojanovic.com, gde uz fotografije prilažete kratke opise mesta i situacija. Šta mislite o blog sceni u Srbiji? Da li je ovaj kult zaživeo i dovoljno se razvio ili će nam trebati još vremena da prihvatimo online komunikaciju?

Većina trendova u Srbiji, ma kako se to nama činilo, kasni dve do tri godine. Taman kada smo uhvatili nit sa pisanjem blogova, nastupile su društvene mreže i veliki broj autora se olako fokusirao na njih. Nakon što je prošlo prvo oduševljenje i kada su shvatili vrednost dobrog sadržaja, deo autora se vratio njima, a pojavili su se i novi. Sada blog uglavnom pišu osobe koje žele da se promovišu kao stručnjaci u nekoj oblasti, ili neko ko želi da postane deo internet zajednice i da unapredi svoju osnovnu delatnost kroz umrežavanje, promociju, razmenu informacija i prsutnost na internetu.

Online komunikacija u najširem smislu je već uveliko zaživela, iako veliki broj ljudi nema kompjuter, nije povezano na internet, bavi se nekim drugim poslovima bez upotrebe novih tehnologija, generacija koja je sada na aktuelnim pozicijama sve obavlja online, a za svega par godina na scenu stupaju oni koji su se rodili u vreme kada su kompjuteri, mobilni telefoni i internet realnost.

Citat ispod fotografije: Ako zanemarite šum i izaberete dobre blogove koji imaju šta da kažu, koji znaju kako to da urade i zaista žele da pišu, možete ih izbrojati maksimum pedeset. Mala smo zemlja i mislim da je to sasvim ok cifra.


Kakvu Srbiju vidite za deset godina na polju pomenute online komunikacije?

Odgovoriću za devet godina. Šalim se. Teško je reći bilo šta za dve godine, a kamoli deset. Mislim da ljudi polako pronalaze ravnotežu između online i offline života. Sve više njih i po dve nedelje pravi pauzu od društvenih mreža, ne kupuje mobilne telefone čije funkcije nikada neće koristiti i provodi vreme uživo sa porodicom i prijateljima.


Da možete vratiti vreme, šta biste drugačije uradili, gde biste drugačije odigrali na svom poslovnom putu? Možda će Vaši sledbenici iskoristiti tu “grešku”, ako se mogu tako izraziti, i izbeći neke nedaće.

Često kada razmišljam o tome čini mi se da bih izgubio neko dobro, ili loše iskustvo koje sam doživeo i koje me čini ovim što jesam. Možda bi izabrao da put bude malo klasičniji, a neke odluke doneo ranije i brže došao do rezultata. Zadovoljan sam svime što sam postigao.


Na šta ste najponosniji u svojoj karijeri?

“Mreža kreativnih ljudi” je projekat u okviru koga sam naučio mnogo toga, razvio se i formirao, a raditi bilo šta deset godina je već samo po sebi uspeh. Naravno, rad sa klijentima je nezamenljiv.

Možda sam najviše ponosan na integritet i ponekad surovu iskrenost (sposobnost da kažem da je car go). Kada se ukaže prava prilika, kažem ono što zaista mislim, ne foliram ljude i trudim se da postavim stvari realno. Naravno, ne uspevam uvek u tome i grešim, ali se ovaj stav pokazao dobrim, pogotovo u poslovnom svetu gde će mnogi pokušati da vam zamažu oči – samo da bi dobili ono što im je potrebno od vas.

No comments:

Post a Comment

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: