10/12/2012

Minhen - Božićni vašar (Munich Christmas Market)

Vratio sam se u Beograd nakon četiri fenomanala dana provedena u Nemačkoj. I ako to nije ni približno dovoljno za jedan grad, uživao sam u neverovatnoj prilici da fotografišem Božićne vašare, probam nemačka jela i slatkiše, pijem različita kuvana vina, upoznam mlade i starije ljude i pre svega da se družim sa Đuričić Tijanom, Milošević Anom i Pascu Razvanom. Još uvek "varim" sve doživljaje, ali je bitno zapisati neke od njih sada kako se ne bi izgubili, ili pretvorili u nešto drugo.

Minhen - ulica
Nakon što smo sleteli, pokupio nas je stariji gospodin koji će biti naš vozač tokom cele ture i čovek koga ćemo se rado sećati. Čekirali smo se u hotelu, odmorili oko sat vremena i spremili za ozbiljnu zimu i obilazak Božićnih vašara. 

Hotelska soba u Minhenu
Naš vodič u Minhenu je bila devojka tridesetih godina koja je radila doktorat i u međuvremenu vodila turiste po gradu kao "slobodnjak". Zanimljiv mi je bio naš razgovor u rastoranu u okviru koga sam saznao da redovno ide na planinarenje po okolnim planinama i susednim zemljama, da je motorom tri meseca putovala po Americi i da je kroz istoriju umetnosti došla do svoje ljubavi, pejzažne arhitekture. Kada je pogledate, nikada ne biste rekli da u njoj postoji taj nivo slobode, avanturizma i želje za životom. 

Kao i većina naših vodiča, vozač i neki drugi ljudi koje smo upoznali, svi su delili istu karakteristiku: upornost. Šta god radili, oni su došli da obave svoj posao i ni na kraj pameti im nije bilo da eskiviraju bilo šta, da se provuku, ili da zabuše. Dovoljno im je da ih jedna osoba sluša, da na putu ne postoji rupa veličine fudbalskog terena, ili da napolju nije minus pedeset i oni su nezaustavljivi. Uživali smo u različitim karakterima, naučili nešto istorije i stekli osnovni osećaj šta je zapravo Nemačka. 

Moj drugi veliki utisak jeste da su u svakom gradu renovirali sve što su mogli tako da izgleda kao da nikada nije bilo bombardovanja, kao da već vekovima iz generacije u generaciju rastu. Na svakom koraku se spajaju staro i novo, a ipak sve teče skladno i izazovno. Minhen nije dosadan. Ozbiljan je, ali nikako dosadan. Čini mi se da bih mogao da lutam njegovim ulicama, da zalazim u beskrajan broj prolaza i da uvek doživim iznenađenje. 

Minhen - Božićni vašar (Munich Christmas Market)
Nemci vode računa o nekim stvarima koje su nama još uvek daleko. Velike, drvene tezge u okviru vašara su namenski napravljene tako da izgledaju ušuškano, toplo, funkcionalno i sve imaju istu šaru u više boja kao tendu. Kod nas bi svako postavio svoj objekat različitih boja, veličina i pozcicija. U muškim toaletima crtaju muvu kako bi označili gde treba da se cilja, a mrežica iznad smanjuje prskanje. Okvir za vrata ima dvostruku funkciju pošto je istovremeno i radijator. Šipke za držanje u autobusu su zagrejane tokom zimskih dana. Prekidači na zidu mogu upaliti jednu, ili više sijalica zavisno od toga da li ih koristite samostalno, ili u kombinaciji sa drugim.

I ako smo se često nalazili u sred nekoliko stotina i hiljada ljudi, niko nas nije gurao, osećali smo se bezbedno i rekao bih da džeparoši ne postoje i ako racionalno znam da to najverovatnije nije tako, svi prate isti pravac kretanja i kada odluče da ga promene sačekaće da vi prođete pa vas uz osmeh i reč zahvalnosti obići.

Roditelji na Božićni vašar dovode decu svih uzrasta, nose ih u rukama, planinarskim nosiljkama, voze kolicima, drže za ruku. Drugi dovode svoje kućne ljubimce

Minhen - prodavnica voća i povrća na otvorenom
 Kao što deo vas koji prati blog zna, mislim da fotografija može opisati puno toga pa u sledećim postovima nastavljamo vizuelno putovanje uz naravno komentare i opise doživljaja. 

Ukoliko vas interesuju svi postovi vezani za Nemačku, dovoljno je pratiti ovaj tag.

No comments:

Post a Comment

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: