Skip to main content

TV serijal "Gradske ptice"

Galebovi na depiniju u Novom Sadu
TV serijal GRADSKE PTICE od 16. novembra 2012. godine svakog petka u 11 časova na prvom programu RTS-a, repriza istog dana u 16.30 časova na drugom programu. 

TV serijal GRADSKE PTICE je naučno obrazovni serijal koji se bavi pitanjima egzistencije ptica na teritoriji Srbije. Realizovan je u formi polučasovne emisije gde će u svakoj epizodi, na nesvakidašnji način, biti predstavljena po jedna vrsta ptice koja živi u suživotu sa ljudima. Serijal je nastao u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Centrom za zaštitu sova Srbije, Udruženjem ljubitelja prirode „Riparia“, Kraljevsko akademskim prirodnjačkim društvom „Balkan“, Eko centrom "Tisa" i uz pomoć mnogih dobronamernih ljudi. 

Dimitrije Radišić
GRADSKE PTICE realizovala je produkcijska kuća Filmska Radna Zajednica Filmski Front iz Novog Sada. Leteću ekipu filmadžija čine: 

Dragan Stanković, autor 
Goran Filipaš, autor i reditelj 
Srđan Đuranović, snimatelj 
Milan Teofilović, majstor tona 
Zlatko Zlatković, montažer 
Filip Markovinović, pomoćnik režije 
Dušica Dragin, producent 

Gavran
Kako nam je uopšte palo na pamet da snimamo ptice: 

Da su filmadžije iz produkcijske kuće Filmska Radna Zajednica Filmski Front (FRZ FF) poput ostatka čovečanstva koristili frižider za čuvanje namirnica a ne filmskih traka za super 8 mm kamere, pitanje je da li bi uopšte došlo do ideje da se realizuje televizijski serijal o gradskim pticama. Pošto su u frižideru bile pomenute trake, jogurt je završio na simsu prozora. Kada je došlo vreme doručku, na iznenađenje prisutnih čaša sa jogurtom je bila otvorena i do pola popijena. Površno poznavanje ptičijeg sveta filmadžija, pomoglo je da se utvrdi identitet kradljivca. U pitanju je bila svraka čije se gnezdo nalazilo u krošnji obližnjeg bođoša. Ptica je uspostavila kontakt! Kamera je postavljena na stativ pored prozora i posle manje od sat vremena svraka je snimljena. Nakon pogledanog snimka zaključak prisutnih filmadžija je bio da je jedina logična stvar koja se može učiniti u tom trenutku, da se izađe iz prostorija FRZ FF-a i lakim ali rešenim korakom pređe pedeset metara do prostorija Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ako iko može da ima razumevanje za nekolicinu filmadžija koji vam iznenada dođu u posetu i kažu da ih je poslala svraka onda su to svakako ornitolozi. Filmadžije su uspostavile kontakt! Posle razgovara sa ornitolozima članovima FRZ FF-a nije trebalo puno vremena da pogled svojih kamera usmere ka krošnjama drveća. Tako je rođena ideja o serijalu GRADSKE PTICE. 

U ovom serijalu glavni junaci su ptice, ornitolozi, autori serijala i neki dobronamerni ljudi. Ptice su deo slike o nama i mogućnost da tu sliku učinimo boljom. Zato, ova serijal nema kraj, ovaj serijal ima krila... 

Goran Filipaš
Šta želimo da postignemo: 
Cilj Gradskih ptica je edukacija stanovništva, ne samo o pticama i prirodi, već o ljudskim vrednostima kakve su odgovornost prema drugim bićima i odgovornost prema okolini. Serijal GRADSKE PTICE, takođe ima za cilj da pokrene širu društvenu aktivnost po pitanju zaštite ptica kao i da poboljša vidljivost rada malobrojnih ornitoloških društava koja se bave ovom problematikom. 

Kukumavka
Veliku zahvalnost dugujemo ekipi FRZ Filmski Front kao i RTS-u, što su pokazali interesovanje za ptice, jer su nama i pticama dali priliku da ispričamo svoju priču i da društvo upoznamo sa našim posvećenim radom i naporom da pomognemo i zaštitimo ova divna stvorenja. Rad na serijalu nije bio lak, bilo je tu mnogo kompromisa i još više onoga što bi smo želeli da kroz serijal prikažemo građanima Srbije, ali je svakako bio lep jer smo imali mogućnost da vidimo kako je naša struka, način života i pogled na svet viđen iz očiju drugih ljudi, odnosno umetnika. Ptice su važan deo sveta koji nas okružuje, tačnije, mnogo važniji nego što mi mislimo. Priroda ne može bez ptica a čovek ne može bez prirode. 

Dimitrije Radišić, ornitolog 
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije 
Centar za zaštitu sova Srbije 

Galebovi
Odavno je jasno da mediji, a naročito televizija, imaju najjaču moć u kreiranju društvene svesti i ta moć mora biti korišćena u pravcu suštinskih promena u društvu. Odnos i ponašanje prema prirodi će se promeniti ako se promeni nemoguće - svest društva. Jedina, mala nada leži u obrazovanju dece i mladih o značaju zaštite životne sredine. Zato je ova emisija, pre svih, namenjena upravo njima u nadi da će do njih dopreti jače od crtanih filmova punih nasilja i prazne banalne zabave. Zbog toga mi je veoma važno da istaknem veliku podršku i sjajan prijem na koji smo naišli od strane svih ljudi iz redakcije kulturno-obrazovnog programa koji su sa iskrenim oduševljenjem prihvatili da emituju serijal Gradske ptice, što pokazuje da javni servis i te kako daje na značaju emisijama kulturno-obrazovnog sadržaja. 

Kao producent ovog serijala koristim priliku da kažem da je izuzetno teško obezbediti sredstva za projekte koji su umetnički, ekološki, naučni, edukativni. Poslovni sektor jednostavno nije zainteresovan da učestvuje u ovakvim projektima. Iskreno se nadam da će neko od predstavnika medija, a vama je ovo saopštenje namenjeno, objaviti moju javnu kritiku svim onim poslovnim subjektima koji sebi lako mogu da priušte investiciju u sadržaj koji našu decu i mlade uči pravim vrednostima. Nije uvek i jedino važna materijalna dobit i „pozicioniranje“ brenda. I pored ovoga ja ipak apelujem na svoje kolege producente da nađu motiv i ulože energiju u što veću produkciju TV sadržaja koji ima visoke kulturno obrazovne standarde, jer su oni od neizrecivog značaja u formiranju zdravih i normalnih stavova nekog budućeg društva. 

Dušica Dragin 
Producent serijala Gradske ptice 

Comments

Popular posts from this blog

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 
Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.
Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.
Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.
Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.

Voditel…

Wire - servis za razmenu poruka, pozive i video komunikaciju

Wire je kako na njihovom sajtu kažu "secure messenger". I ako se u Srbiji i na Balkanu najčešće koriste Viber, FB messenger i WhatsUp, mislim da vredi posvetiti par minuta ovom servisu. 
Wire finkcioniše kao desktop, mobilna i web aplikacija i radi na svim glavnim platformama kao što su Linux, macOS, Windows, Android, iOS. Omogućava razmenu poruka, audio i video pozive, slanje najrazličitijih fajlova, trenutne lokacije i td. Pošto je sve navedeno do sada već uobičajeno evo kratkih beleški o njegovim predostima:  Preko sajta https://wire.com/ možete otvoriti nalog koristeći mail adresu. Na ovaj način ne morate da koristite broj vaše SIM karticeNakon otvaranja naloga definišete unikatan nadimak koji ne mora biti isti kao vaše ime i prezime pa na ovaj način dodatno čuvate svoju privatnost i možete se povezati samo sa odabranim osobama koje znaju kako on glasi Sve privilegije mobilne aplikacije su nakon instaliaranja isključene. Ovo je dobro zato što na primer možete sačuvati lis…

Ћирилица - писмо које сам заборавио

Када сам пре пар година открио ћирилицу на мобилном телефону,  било је то велико откриће за мене. Почео сам да шаљем смс поруке пријатељима, постављам статусе на друштвеним мрежама и одговарам на мејлове користећи наше писмо. Скоро сви су реаговали на исти начин. Питали су ме зачуђено откуд то да одједном користим ћирилицу и зашто?  
Пре 12 година, када сам покренуо Мрежу Креативних Људи, користио сам латиницу. Више људи ми је сугерисало да не би било лоше да постоји и ћирилична верзија сајта. У том тренутку нисам имао довољно знања, одговарајућу технологију и времена да се бавим таквим прилагођавањем.

12 година касније, Гугл подржава "Gesture typing" у оквиру оперативног система Андроид и постоји речник термина на српском језику који вам сугерише остатак речи коју сте управо почели да куцате. Оно што је веома битно јесте то да када изаберете српски језик не можете да добијете као на компјутеру латиницу са нашим словима. У том тренутку сам схватио да други имају знатно већу…