Skip to main content

Popularna nauka u Srbiji

Sa popularnom naukom upoznato 500.000 beograđana 

Centar za promociju nauke 23. novembra obeležava prve dve godine postojanja. U istraživanju koje je tim povodom sprovedeno u Beogradu, skoro trećina stanovnika prestonice, odnosno oko 325.000 ljudi, već je upoznata sa radom Centra, a gotovo polovina sa naučnim festivalima, izložbama, radionicama, predavanjima i drugim manifestacijama koje Centar organizuje.

Prema istraživanju koje je Centar za promociju nauke, zajedno sa agencijom MASMI, sproveo na reprezentativnom uzorku stanovnika Beograda, čak 45 odsto stanovnika, odnosno 500.000 ljudi, upoznato je sa naučnopopularnim događajima koji su tokom protekle godine organizovani u Beogradu. 

Ovo istraživanje pokazuje da su događaji kao što su „Dani budućnosti: Robotika“ i „CERN u Srbiji“ u Beogradu trenutno poznatiji od Noći muzeja, sajma knjiga i sajma medicinske opreme. Merenje ukupne upoznatosti je pokazalo da 28 odsto Beograđana, što je oko 325.000 ljudi, spontano prepoznaje sam Centar za promociju nauke kao ustanovu, dok nešto manje, oko 24 odsto stanovnika prestonice zna da je Centar javna ustanova i da u Srbiji postoji državna instutucija nadležna za promociju nauke.


Opravdanost postojanja CPN
Ovo istraživanje je Centar za promociju nauku sproveo u periodu od 5. do 9. novembra i to povodom dve godine postojanja, koje će napuniti 23. novembra. Naime, Centar je osnovan pre dve godine sa idejom da Srbija dobije svoj prvi savremeni, interaktivni muzej kakvi u Americi i Zapadnoj Evropi postoje već čitav vek. Nakon usvajanja Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, Centar za promociju nauke je 23. novembra 2010. upisan u registar javnih ustanova kada je preuzeo 11 zakonom definisanih nadležnosti. 

Tokom prethodne godine, Centar je podržao ili organizovao na desetine školskih festivala, tribina i javnih programa širom Srbije, što je uključilo i obeležavanje nacionalnog Dana nauke, kao i Svetskog dana nauke za mir i razvoj. Na temelju istraživanja koje je u saradnji sa Filozofskim fakultetom sprovedeno početkom godine, koje je pokazalo da se od svih naučnih oblasti građani najviše plaše matematike, u maju 2012. je u 20 gradova Srbije organizovana manifestacija „Maj mesec matematike“ u kojoj je učestvovalo 100.000 građana. 

Tokom septembra 2011. Centar je organizovao izložbu „Dani budućnosti: Robotika“ na kojoj su predstavljeni roboti iz svih krajeva sveta i koju je posetilo čak 150.000 građana. Najviše uzbuđenja je izazvalo gostovanje robota ASIMO koga je tokom tri dana videlo 10.000 gledalaca i koji je danima privlačio pažnju svih medija. U oktobru, Centar je organizovao izložbu „CERN u Srbiji“ koju je posetilo 120.000 građana. U novembru je otvorena izložba o održivoj gradnji i stanovanju Metahousing, a naredne nedelje u beogradu počinje Festival nauke, na kome će Centra predstaviti izložbu „Deset otvorenih pitanja nauke“.


Upoznatost sa naučnim događajima
Nakon svih ovih akcija, promenilo se i viđenje o popularnoj nauci. Prema rezultatima istraživanja iz marta 2012. godine, 84 odsto građana je smatralo da treba da postoji državna institucija nadležna za promociju nauke. Sada, prema novom istraživanju, pokazuje se da čak 97 odsto građana smatra da takva ustanova treba da postoji. Isti procenat smatra da Centar treba da postoji kao takav i da se bavi podizanjem naučne pismenosti.


Potreba za stalnim izložbenim prostorom
Istraživanje pokazuje da 93 odsto stanovnika Beograda smatra da Centar treba da ima i stalni izložbeni prostor u kome bi se stalno oragnizovale manifestacije naučnopopularnog tipa. Takav prostor bi Centar mogao dobiti 2014. godine. Naime, zahvaljujući sredstvima Evropske investicione banke, Jedinica za upravljanje projektima Republike Srbije na Novom Beogradu u Bloku 39 gradi novu zgradu Centra prema projektu austrijskog arhitekte Volfanga Čapelera koji je pobedio na međunarodnom arhitekstonskom konkursu organizovanom 2010. godine.

Istražite više na internet sajtovima Centra za promociju nauke


DVE GODINE CENTRA ZA PROMOCIJU NAUKE
Dve godine nako osnivanja u Centru radi 25 stalno zaposlenih, a u manifestacijama učestvuje još toliko stalnih saradnika iz naučne zajednice, kao i na stotine vernih volontera. Uz relativno skromno finansiranje, Centar je obezbedio da samo ove godine kroz Javni poziv bude finansijski podržano 88 naučnopopularnih projekata nevladnih organizacija i naučnih ustanova. Centar sarađuje sa brojnim organizacijama ne samo u zemlji, nego u celom regionu, a izložbe Centra su već posetile Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Osim što vodi evidenciju stručnih društava i izdaje naučnopopularne knjige, Centar kroz svoje redovne programe aktivno radi na naučnom obrazovanju nastavnika, pruža podršku medijima u edukaciju i proizvodnji naučnih vesti, dok svim naučnoistraživačkim ustanovama u Srbiji pomaže u medijskom i uopšte javnom promovisanju svog rada. Za sve ove namene, Centar je pokrenuo i samostalno dizajnirao devet različitih sajtova, među kojima se posebno izdvaja naučni portal Elementarijum, elementarijum.rs. Inače, osnovni sajt Centra cpn.rs je već u prvoj godini postojanja izabran za 50 najboljih sajtova u Srbiji.

Comments

Popular posts from this blog

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 
Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.
Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.
Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.
Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.

Voditel…

Ћирилица - писмо које сам заборавио

Када сам пре пар година открио ћирилицу на мобилном телефону,  било је то велико откриће за мене. Почео сам да шаљем смс поруке пријатељима, постављам статусе на друштвеним мрежама и одговарам на мејлове користећи наше писмо. Скоро сви су реаговали на исти начин. Питали су ме зачуђено откуд то да одједном користим ћирилицу и зашто?  
Пре 12 година, када сам покренуо Мрежу Креативних Људи, користио сам латиницу. Више људи ми је сугерисало да не би било лоше да постоји и ћирилична верзија сајта. У том тренутку нисам имао довољно знања, одговарајућу технологију и времена да се бавим таквим прилагођавањем.

12 година касније, Гугл подржава "Gesture typing" у оквиру оперативног система Андроид и постоји речник термина на српском језику који вам сугерише остатак речи коју сте управо почели да куцате. Оно што је веома битно јесте то да када изаберете српски језик не можете да добијете као на компјутеру латиницу са нашим словима. У том тренутку сам схватио да други имају знатно већу…

Wire - servis za razmenu poruka, pozive i video komunikaciju

Wire je kako na njihovom sajtu kažu "secure messenger". I ako se u Srbiji i na Balkanu najčešće koriste Viber, FB messenger i WhatsUp, mislim da vredi posvetiti par minuta ovom servisu. 
Wire finkcioniše kao desktop, mobilna i web aplikacija i radi na svim glavnim platformama kao što su Linux, macOS, Windows, Android, iOS. Omogućava razmenu poruka, audio i video pozive, slanje najrazličitijih fajlova, trenutne lokacije i td. Pošto je sve navedeno do sada već uobičajeno evo kratkih beleški o njegovim predostima:  Preko sajta https://wire.com/ možete otvoriti nalog koristeći mail adresu. Na ovaj način ne morate da koristite broj vaše SIM karticeNakon otvaranja naloga definišete unikatan nadimak koji ne mora biti isti kao vaše ime i prezime pa na ovaj način dodatno čuvate svoju privatnost i možete se povezati samo sa odabranim osobama koje znaju kako on glasi Sve privilegije mobilne aplikacije su nakon instaliaranja isključene. Ovo je dobro zato što na primer možete sačuvati lis…