Skip to main content

Popularna nauka u Srbiji

Sa popularnom naukom upoznato 500.000 beograđana 

Centar za promociju nauke 23. novembra obeležava prve dve godine postojanja. U istraživanju koje je tim povodom sprovedeno u Beogradu, skoro trećina stanovnika prestonice, odnosno oko 325.000 ljudi, već je upoznata sa radom Centra, a gotovo polovina sa naučnim festivalima, izložbama, radionicama, predavanjima i drugim manifestacijama koje Centar organizuje.

Prema istraživanju koje je Centar za promociju nauke, zajedno sa agencijom MASMI, sproveo na reprezentativnom uzorku stanovnika Beograda, čak 45 odsto stanovnika, odnosno 500.000 ljudi, upoznato je sa naučnopopularnim događajima koji su tokom protekle godine organizovani u Beogradu. 

Ovo istraživanje pokazuje da su događaji kao što su „Dani budućnosti: Robotika“ i „CERN u Srbiji“ u Beogradu trenutno poznatiji od Noći muzeja, sajma knjiga i sajma medicinske opreme. Merenje ukupne upoznatosti je pokazalo da 28 odsto Beograđana, što je oko 325.000 ljudi, spontano prepoznaje sam Centar za promociju nauke kao ustanovu, dok nešto manje, oko 24 odsto stanovnika prestonice zna da je Centar javna ustanova i da u Srbiji postoji državna instutucija nadležna za promociju nauke.


Opravdanost postojanja CPN
Ovo istraživanje je Centar za promociju nauku sproveo u periodu od 5. do 9. novembra i to povodom dve godine postojanja, koje će napuniti 23. novembra. Naime, Centar je osnovan pre dve godine sa idejom da Srbija dobije svoj prvi savremeni, interaktivni muzej kakvi u Americi i Zapadnoj Evropi postoje već čitav vek. Nakon usvajanja Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, Centar za promociju nauke je 23. novembra 2010. upisan u registar javnih ustanova kada je preuzeo 11 zakonom definisanih nadležnosti. 

Tokom prethodne godine, Centar je podržao ili organizovao na desetine školskih festivala, tribina i javnih programa širom Srbije, što je uključilo i obeležavanje nacionalnog Dana nauke, kao i Svetskog dana nauke za mir i razvoj. Na temelju istraživanja koje je u saradnji sa Filozofskim fakultetom sprovedeno početkom godine, koje je pokazalo da se od svih naučnih oblasti građani najviše plaše matematike, u maju 2012. je u 20 gradova Srbije organizovana manifestacija „Maj mesec matematike“ u kojoj je učestvovalo 100.000 građana. 

Tokom septembra 2011. Centar je organizovao izložbu „Dani budućnosti: Robotika“ na kojoj su predstavljeni roboti iz svih krajeva sveta i koju je posetilo čak 150.000 građana. Najviše uzbuđenja je izazvalo gostovanje robota ASIMO koga je tokom tri dana videlo 10.000 gledalaca i koji je danima privlačio pažnju svih medija. U oktobru, Centar je organizovao izložbu „CERN u Srbiji“ koju je posetilo 120.000 građana. U novembru je otvorena izložba o održivoj gradnji i stanovanju Metahousing, a naredne nedelje u beogradu počinje Festival nauke, na kome će Centra predstaviti izložbu „Deset otvorenih pitanja nauke“.


Upoznatost sa naučnim događajima
Nakon svih ovih akcija, promenilo se i viđenje o popularnoj nauci. Prema rezultatima istraživanja iz marta 2012. godine, 84 odsto građana je smatralo da treba da postoji državna institucija nadležna za promociju nauke. Sada, prema novom istraživanju, pokazuje se da čak 97 odsto građana smatra da takva ustanova treba da postoji. Isti procenat smatra da Centar treba da postoji kao takav i da se bavi podizanjem naučne pismenosti.


Potreba za stalnim izložbenim prostorom
Istraživanje pokazuje da 93 odsto stanovnika Beograda smatra da Centar treba da ima i stalni izložbeni prostor u kome bi se stalno oragnizovale manifestacije naučnopopularnog tipa. Takav prostor bi Centar mogao dobiti 2014. godine. Naime, zahvaljujući sredstvima Evropske investicione banke, Jedinica za upravljanje projektima Republike Srbije na Novom Beogradu u Bloku 39 gradi novu zgradu Centra prema projektu austrijskog arhitekte Volfanga Čapelera koji je pobedio na međunarodnom arhitekstonskom konkursu organizovanom 2010. godine.

Istražite više na internet sajtovima Centra za promociju nauke


DVE GODINE CENTRA ZA PROMOCIJU NAUKE
Dve godine nako osnivanja u Centru radi 25 stalno zaposlenih, a u manifestacijama učestvuje još toliko stalnih saradnika iz naučne zajednice, kao i na stotine vernih volontera. Uz relativno skromno finansiranje, Centar je obezbedio da samo ove godine kroz Javni poziv bude finansijski podržano 88 naučnopopularnih projekata nevladnih organizacija i naučnih ustanova. Centar sarađuje sa brojnim organizacijama ne samo u zemlji, nego u celom regionu, a izložbe Centra su već posetile Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Osim što vodi evidenciju stručnih društava i izdaje naučnopopularne knjige, Centar kroz svoje redovne programe aktivno radi na naučnom obrazovanju nastavnika, pruža podršku medijima u edukaciju i proizvodnji naučnih vesti, dok svim naučnoistraživačkim ustanovama u Srbiji pomaže u medijskom i uopšte javnom promovisanju svog rada. Za sve ove namene, Centar je pokrenuo i samostalno dizajnirao devet različitih sajtova, među kojima se posebno izdvaja naučni portal Elementarijum, elementarijum.rs. Inače, osnovni sajt Centra cpn.rs je već u prvoj godini postojanja izabran za 50 najboljih sajtova u Srbiji.

Comments

Popular posts from this blog

Ћирилица - писмо које сам заборавио

Када сам пре пар година открио ћирилицу на мобилном телефону,  било је то велико откриће за мене. Почео сам да шаљем смс поруке пријатељима, постављам статусе на друштвеним мрежама и одговарам на мејлове користећи наше писмо. Скоро сви су реаговали на исти начин. Питали су ме зачуђено откуд то да одједном користим ћирилицу и зашто?  
Пре 12 година, када сам покренуо Мрежу Креативних Људи, користио сам латиницу. Више људи ми је сугерисало да не би било лоше да постоји и ћирилична верзија сајта. У том тренутку нисам имао довољно знања, одговарајућу технологију и времена да се бавим таквим прилагођавањем.

12 година касније, Гугл подржава "Gesture typing" у оквиру оперативног система Андроид и постоји речник термина на српском језику који вам сугерише остатак речи коју сте управо почели да куцате. Оно што је веома битно јесте то да када изаберете српски језик не можете да добијете као на компјутеру латиницу са нашим словима. У том тренутку сам схватио да други имају знатно већу…

Cipele za planinarenje "Lowa Khumbu GTX" - planinarska oprema (test)

Pre nešto više od mesec dana uzeo sam planinarske cipele "Lowa Khumbu GTX". 
Pitao sam Danijela za savet. Želeo sam cipele koje su bolje od onih koje sam do sada koristio (Merrell) i koje će zadovoljiti moje potrebe: 
najčešće jednodnevno, ili vikend planinarenjeda budu ugodneda budu dublje od sadašnjih koje samo prelaze gležnjeve da dobro izoluju nogu od snega i hladnoće da budu vodonepropusneda budu jače, izdržljivije i da daju bolju potporu stopalu
Danijel mi je preporučio ovaj model. "Ispod" njih su klasične treking cipele koje su malo mekše, uvijaju se po dužini i nemaju neka od ovih svojstava. Iznad njih su bile profi cipele za visokogorstvo. 
Testirao sam ih tokom nekoliko planinarskih akcija (kiša, blato, kamen, zemlja, vlažan sneg, dobok sneg, putovanje autobusom, gradska šetnja) i ovo su moji utisci:  Izuzetno su ugodne. Nikada do sada nisam imao pravu tehničku cipelu napravljenju baš za planinarenje Stopalo i cela noga su stabilni, a petu pridržava zadnji…

Podešavanje ski vezova i održavanje skija

Podešavanje ski vezova i održavanje skija
Marko Špoljarić je podelio sa nama par saveta o podešavanju vezova i skija: 
Neophodno je da budete iskreni prema osobi koja vam podešava vezove o svojoj težini i veštini skijanja kako bi se otvorili prilikom bočnog udara i držali kada je to potrebno (profesionalni skijaši imaju vezove koji se otvaraju tek prilikom jakog udarca) Din skala ne odgovara težini ljudi u smislu da cifra 100 ne označava osobu od 100 kg Preporučuje se da vam serviser ski opreme postavi vezove i da ih podesi umesto vas Stoperi koji zaistavljaju skiju kada spadne sa cipele ne smeju da se uklanjaju i vožnja sa takvom opremom je zakonom zabranjena Izuzetno je bitno da se skije redovno održavaju (posle sedam dana, a kada su u pitanju profesionalni skijaši svaki dan). Ukoliko se  ne premazuje donja površina postaje bela, teže ide po snegu i drugačije se ponaša u odnosu na održavanu. Takođe, različita oštećenja (kamenje, otpad na stazi...) mogu izmeniti njen kontakt sa podlo…