28/09/2011

Dolazak u Stokholm

Hi-tech taxi - uređaj koji iščitava ko traži vožnju i gde, gps, sistem za elektronsko plaćanje karticama i izdavanje fiskalnog računa
Avion je kasnio 40 minuta. Ništa strašno. 
Zanimljivije mi je bilo to što sam informaciju koju sam saznao od Žane Poliakov proverio preko aplikacije Viputnik dok je ekipa sa aerodroma i daljena bila ubeđena da polećemo u 13 i 30. Fasciniralo me je koliko ova aplikacija dobro radi. Pre toga mi je poslužila da preko web kamera pogledam situaciju na autoputu.Da, ovo putovanje će do kraja definitivno pokazati koliko sam zaluđen tehnologijom. 

Falio nam je Slobodan Bubnjević čiji telefon tada još nismo upisali. Kako je strastveni pušač, svo raspoloživo vreme je proveo u pažljivom doziranju nikotina ispred ulaza. 

Na carini sam prijavio gomilu tehnike koja je činila moj lični ranac teškim makar 10 kg.

Ukrcali smo se. Sedeli smo odvojeno. Ja pored dva stranca. Jednog koji je ubrzo zaspao i drugog koji je uživao u igrici na svom Sony Ericson Expiria Mini android telefonu koji se izgleda zapatio kod većine putnika u avionu. 

Uključio sam Ipod i poslušao prvu od dve epizode podcastinga "Bits - Tech talk". Saznao sam za servis http://dotgo.com/ koji ljudima omogućava da surfuju kroz vaš sajt koristeći sms. Deluje suludo, ali je veoma praktično za zemlje u razvoju, vlasnike starijih telefona i nekoga ko želi kratku i informaciju, a poseduje paket sa velikim brojem poruka.

Čitao sam različite tekstove ponosan na moj E-reader koji je u sebi saržao tako puno knjiga, a zauzimao tako malo prostora.

Posle kratke dremke, ugledao sam gomilu ostrva kroz prozor aviona koji se naginjao iznad Švedske. Gledao sam i upijao. Hiljade ostrva, hiljade jezera. Šuma, šuma, šuma, po koja kuća, jahta, brod i divljina. Zamislio sam sebe na jednom velikom brodu koji je klizio tačno ispod nas kako se gubim u raznolikosti i tajnovitosti predela. Zamislio sam sebe na planinarenju.
Odmah sam pomislio kako kod nas postoje čiste površine sa nešto šume, a kako je ovde sve pod šumom sa malo proplanaka. Pomislio sam na medvede, irvase i druge životinje. 

Spustili smo se na aerodrom koji je na jezeru u okviru kompleksa posedovao žičaru za skijanje kao kod nas na Adi. Uživali smo u pogledu kroz velika stakla, čistim i jednostavnim površinama zgrade, prostoru, podu popločanom drvetom, vazduhu. 

Čovek koji nam je pregledao pasoše i postavio par pitanja je govorio srpski, ali tek na kraju kada je setno spomenuo sve što nam se dešava ovih dana. 


Taksista koji je trebao da nas sačeka nije bio tu. Michael je poslao drugu kompaniju. Seli smo u hibridnu Toyota Prius i započeli vožnju 30-ak km do Stokholma.

Nešto kao silikonska dolina u Americi. IT kompananije i jedna od mnogobrojnih neobičnih zgrada
Stigli smo u moderan hotel izgrađen iznad puta za automobile u centru grada i koji bi zadovoljio većinu probirljivih - Clarion Hotel.
Uspeli smo da prošetamo malo, večeramo u restoranu prepunom ljudi sa svih strana sveta (odličan azijski burger), vratimo se u sobe, konektujemo na net i pripremimo za sledeći dan. 
Tog jutra sam ustao u 7 pa sam jedva čekao da se istuširam i ubacim u krevet sa terapeutskim jastukom i dušekom na kome sam spavao kao car.

Očekivao nas je razgovor u okviru ministarstva i prvo upoznavanje sa projektom "Women entrepreneurship". 

(sve pišem sa zakašnjenjem pošto je raspored gust, a želim da vidim što je moguće više)

No comments:

Post a Comment

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: