Skip to main content

Vikivesti na srpskom jeziku prve po broju vesti

U petak, 2. oktobra 2009. godine Vikivesti na srpskom su postale prve po broju članaka u odnosu na ostala jezička izdanja Vikivesti, pretekavši Vikivesti na engleskom jeziku. To je drugi put da je jedan Vikimedijin projekat po broju članaka pretekao odgovarajući projekat na engleskom jeziku. Prvi put se to dogodilo pre oko godinu dana sa Vikirečnikom na francuskom jeziku.

Vikivesti (http://wikinews.org/) su slobodan izvor vesti koje svako može uređivati, a zajedno sa Vikipedijom (http://wikipedia.org/), jedan su od projekata Zadužbine Vikimedija (http://wikimediafoundation.org/). Na srpskom jeziku Vikivesti (http://sr.wikinews.org/) su nastale u maju 2005. godine, a put ka korisnom izvoru informacija započele su u oktobru 2007. godine. Tada je novinska agencija Beta (http://beta.rs/) odobrila saradnicima Vikivesti da pod uslovima licence CC-BY 2.5 (http://creativecommons.org/licenses/by/2.5/deed.sr) preuzimaju kratke vesti sa njenog sajta. Od tada su Vikivesti na srpskom nastavile sa dodavanjem sadržaja, tako da danas pokrivaju i vesti iz sveta, regiona, kao i lokalne vesti iz Beograda. Pored toga, zahvaljujući stručnjacima sa Vikipedije na srpskom jeziku, Vikivesti periodično objavljuju intervjue koji pokrivaju različite oblasti. Danas Vikivesti na srpskom objavljuju oko 60 vesti dnevno. U planu je razvoj lokalnih vesti i pokrivanje vestima celokupnog područja na kom se govori srpski jezik.

Vikivesti na srpskom se razvijaju danas zahvaljujući posvećenosti nekoliko saradnika, saradnji koju imaju sa novinskom agencijom Betom i računarskim resursima koje daje medijska arhiva Ebart (http://arhiv.rs/). U slučaju da želite da i vi postanete saradnik Vikivesti, priključite se na adresi http://sr.wikinews.org/. U slučaju
da želite da uspostavite kontakt sa uredništvom Vikivesti na srpskom putem elektronske pošte, pošaljite pismo na adresu scoop-sr@wikinewsie.org.

Comments

Popular posts from this blog

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 
Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.
Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.
Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.
Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.

Voditel…

Wire - servis za razmenu poruka, pozive i video komunikaciju

Wire je kako na njihovom sajtu kažu "secure messenger". I ako se u Srbiji i na Balkanu najčešće koriste Viber, FB messenger i WhatsUp, mislim da vredi posvetiti par minuta ovom servisu. 
Wire finkcioniše kao desktop, mobilna i web aplikacija i radi na svim glavnim platformama kao što su Linux, macOS, Windows, Android, iOS. Omogućava razmenu poruka, audio i video pozive, slanje najrazličitijih fajlova, trenutne lokacije i td. Pošto je sve navedeno do sada već uobičajeno evo kratkih beleški o njegovim predostima:  Preko sajta https://wire.com/ možete otvoriti nalog koristeći mail adresu. Na ovaj način ne morate da koristite broj vaše SIM karticeNakon otvaranja naloga definišete unikatan nadimak koji ne mora biti isti kao vaše ime i prezime pa na ovaj način dodatno čuvate svoju privatnost i možete se povezati samo sa odabranim osobama koje znaju kako on glasi Sve privilegije mobilne aplikacije su nakon instaliaranja isključene. Ovo je dobro zato što na primer možete sačuvati lis…

Ћирилица - писмо које сам заборавио

Када сам пре пар година открио ћирилицу на мобилном телефону,  било је то велико откриће за мене. Почео сам да шаљем смс поруке пријатељима, постављам статусе на друштвеним мрежама и одговарам на мејлове користећи наше писмо. Скоро сви су реаговали на исти начин. Питали су ме зачуђено откуд то да одједном користим ћирилицу и зашто?  
Пре 12 година, када сам покренуо Мрежу Креативних Људи, користио сам латиницу. Више људи ми је сугерисало да не би било лоше да постоји и ћирилична верзија сајта. У том тренутку нисам имао довољно знања, одговарајућу технологију и времена да се бавим таквим прилагођавањем.

12 година касније, Гугл подржава "Gesture typing" у оквиру оперативног система Андроид и постоји речник термина на српском језику који вам сугерише остатак речи коју сте управо почели да куцате. Оно што је веома битно јесте то да када изаберете српски језик не можете да добијете као на компјутеру латиницу са нашим словима. У том тренутку сам схватио да други имају знатно већу…