Skip to main content

Novi murali u Beogradu - Blu, Valerije Berutije i M-Siti


Ovo je info:

30. jul 2009 – Tri murala najznačajnijih umetnika svetskog uličnog slikarstva Blua, Valerija Berutija i M-Sitija od danas krase zgrade prestonice na opštinama Savski venac i Stari grad. Preostala dva murala, srpskih savremenih umetnika Biljane Đurđević i Vladimira Perića, koja se oslikavaju na Opštini Vračar, u okviru projekta „Super zid“, biće otkrivena naredne nedelje.

Projekat „Super zid“ zajednički realizuju BELEF, Telenor fondacija, platforma za savremenu umetnost KIOSK i opštine Vračar, Savski venac i Stari grad.


„Projekat „Super zid“ idejno se nadovezuje na „Pokreni grad“, koji je takođe realizovan sa Telenor fondacijom, a koji je nastao kao podrška odluci Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da veća mesta u Srbiji zvanično dobiju statuse gradova. Ovi projekti obnavljaju murale kao umetnički izraz. Ovogodišnje prisustvo istaknutih svetskih umetnika uličnog slikarstva u Beogradu doprinosi popularizaciji umetnosti u javnom prostoru, što je jedna od nosećih tema ovogodišnjeg BELEF-a“, kaže Milica Pekić, selektorka vizuelnog programa BELEF-a.

Blu koji je oslikao mural u Pop Lukinoj 6, trenutno je najvažniji i najpoznatiji muralista na svetu, koji zidove doživljava kao listove papira za crtanje. Mural Valerija Berutija nalazi se u Resavskoj 61 (OŠ „Petar II Petrović Njegoš“). Italijanski mladi umetnik u usponu ove godine će izlagati i na Bijenalu u Veneciji. U svom radu koristi svakodnevne teme, najčešće one koje potiču iz njegovog detinjstva. M-City je autorski projekat Marijusa Varasa, u okviru koga je oslikano nekoliko stotina murala po mnogim svetskim metropolama. Glavna tema njegovom rada je urbani pejzaž. Njegov mural nalazi se u Durmitorskoj 16.

Projektom „Super zid“ Telenor je nastavio saradnju sa BELEF-om. Prošle godine, Fondacija je kao zlatni sponzor Festivala realizovala projekat Art2sitON, kada je Beograd dobio 50 betonskih klupa oslikanih originalnim likovnim rešenjima beogradskih umetnika, koje su postavljene duž obala Save i Dunava, na Kalemegdanu i nekoliko gradskih parkova.


Comments

  1. Wow, stavrno je rasipnicki -- em crno, em sivo.

    Moglo je da se pristedi na boji, pa da se crta belom bojom na belom zidu...

    ReplyDelete
  2. Tihomir Stojanovic31/7/09 9:11 am

    Nisam bas najbolje shvatio tvoj stav sem da ti se ne svidjaju murali. Mozes li da ga pojasnis?

    Pozdrav

    ReplyDelete
  3. Sve sto covjek sam uradi je vrijednost i umjetnost. Tihomire genije si...

    ReplyDelete
  4. Tihomir Stojanovic31/7/09 6:34 pm

    Slazem se za "Sve sto covjek sam uradi je vrijednost i umjetnost.".
    Hvala ;)
    Pozdrav

    ReplyDelete
  5. Urbani murali čine jedan grad, gradom. Umetnost na ulice!

    ReplyDelete
  6. Tihomir Stojanovic2/8/09 5:49 pm

    Slazem se :) Voleo bih da ih bude vise u Beogradu i da ga krase najrazlicitijim temama.

    ReplyDelete
  7. Meni se svidjaju murali, samo mislim da bi kod nas zidovi prethodno morali da budu prekreceni, kada se vec ne koristi beli malter kao u nekim drugim krajevima evrope.

    ReplyDelete
  8. Tihomir Stojanovic17/8/09 9:43 am

    Kako to mislis prekrate? Na koji nacin se ne koristi beli malter?
    Pozdrav

    ReplyDelete
  9.  <span style="color: #476cb8;"><span style="cursor: pointer;">Guest</span><img src="http://js-kit.com/images/icon10-external-url.png"/></span> <span>kod nas se u poslednjih 30 godina uobiacajilo pokrivaje zidovima sa malterom sive boje (koristi se cement i sivi pesak). na primer u istri, gde se koristi drugacija vrsta cementa, malter je potpuno bele boje, tako da se tamo kuce ne krece a bele su. u predratnom beogradu kao i dugo posle rata koriscen je braon malter, kao i razne druge mesavine fasadne obloge (puc tehnika) koje su imale svoju boju (plava, crvena, zlatna - koju covek pozeli) bez da su krecene, odnosno bez nanosenja sloja boje.  
     
    Ako se vec koristi najprimitivniji od svih maltera - sivi malter - sto je danas slucaj u Beogradu, onda je red da se podloga od takvog maltera prvo prekreci, odnosno premaze slojem neke uljudne boje (bele ili bilo koje druge). U suprotnom, dobija se nesto ruzno kao na ovoj slici:  
     
    http://3.bp.blogspot.com/_kMPNVauYFlM/SnGY0_ZM9dI/AAAAAAAAJlI/yZFieB43474/s320/Ana+Krstic-Telenor+fondacija,+Ana+Danilovic-zamenica+predsednika+Opstine+Stari+grad,+Milica+Pekic-selektorka+Belefa,Milena++Stojicevic-direktorka+Belefa-775148.jpg</span>

    <span>Taj mural je predivan, ali njegova podloga nema nijedan estetski momenat vec je najprostiji vezivni gradjevinski materijal koji ne bi smeo (bez samouverene namere) da bude deo umetnickog dela.</span>

    <span>http://3.bp.blogspot.com/_kMPNVauYFlM/SnGY1iThlAI/AAAAAAAAJlY/nBdrigkJJZ4/s320/Mural+u+Durmitorskoj,+umetnik+M+City-778208.jpg</span>

    <span>Na ovoj drugoj slici se pak naslucuje da je zamisao bila da velike jednobojne povrsine budu iste boje kao i fasada zgrade. To nije problem maltera, ali je problem istog vrsta slepila - nije svako sivo isto sivo.</span>

    ReplyDelete
  10. Tihomir Stojanovic21/8/09 4:37 pm

    Tek sada sve razumem. Veliko hvala na ovako detaljnom i dobrom objasnjenju. Slazem se sa tvojim komentarom o pekrecavanju zidova.

    Mislim da je najteze postovati postojece stanje i od toga napraviti nesto novo. Ipak, nailazio sam na takve primere:

    http://tihomirstojanovic.com/2009/07/kosa-u-vidu-zbunja-ulicna-umetnost.html
    http://tihomirstojanovic.com/2008/03/leteci-tanjir-ulicna-umetnost.html

    Pozdrav

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular posts from this blog

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 
Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.
Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.
Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.
Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.

Voditel…

Wire - servis za razmenu poruka, pozive i video komunikaciju

Wire je kako na njihovom sajtu kažu "secure messenger". I ako se u Srbiji i na Balkanu najčešće koriste Viber, FB messenger i WhatsUp, mislim da vredi posvetiti par minuta ovom servisu. 
Wire finkcioniše kao desktop, mobilna i web aplikacija i radi na svim glavnim platformama kao što su Linux, macOS, Windows, Android, iOS. Omogućava razmenu poruka, audio i video pozive, slanje najrazličitijih fajlova, trenutne lokacije i td. Pošto je sve navedeno do sada već uobičajeno evo kratkih beleški o njegovim predostima:  Preko sajta https://wire.com/ možete otvoriti nalog koristeći mail adresu. Na ovaj način ne morate da koristite broj vaše SIM karticeNakon otvaranja naloga definišete unikatan nadimak koji ne mora biti isti kao vaše ime i prezime pa na ovaj način dodatno čuvate svoju privatnost i možete se povezati samo sa odabranim osobama koje znaju kako on glasi Sve privilegije mobilne aplikacije su nakon instaliaranja isključene. Ovo je dobro zato što na primer možete sačuvati lis…

Ћирилица - писмо које сам заборавио

Када сам пре пар година открио ћирилицу на мобилном телефону,  било је то велико откриће за мене. Почео сам да шаљем смс поруке пријатељима, постављам статусе на друштвеним мрежама и одговарам на мејлове користећи наше писмо. Скоро сви су реаговали на исти начин. Питали су ме зачуђено откуд то да одједном користим ћирилицу и зашто?  
Пре 12 година, када сам покренуо Мрежу Креативних Људи, користио сам латиницу. Више људи ми је сугерисало да не би било лоше да постоји и ћирилична верзија сајта. У том тренутку нисам имао довољно знања, одговарајућу технологију и времена да се бавим таквим прилагођавањем.

12 година касније, Гугл подржава "Gesture typing" у оквиру оперативног система Андроид и постоји речник термина на српском језику који вам сугерише остатак речи коју сте управо почели да куцате. Оно што је веома битно јесте то да када изаберете српски језик не можете да добијете као на компјутеру латиницу са нашим словима. У том тренутку сам схватио да други имају знатно већу…