Skip to main content

Naučna konferencija o očuvanju i zaštiti kulturnog nasleđa Srbije u inostranstvu

Naučna konferencija o očuvanju i zaštiti kulturnog nasleđa Srbije u inostranstvu biće održana 26. juna u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, a prema navodima organizatora, okupiće niz stručnjaka iz zemlje i sveta, koji će govoriti i o aktuelnoj problematici, izazovima i perspektivama u toj oblasti.

Biće reči o pisanim ilustrovanim knjigama - psaltirima u inostranstvu, potrebi države da se bavi kulturnim nasleđem u inostranstvu, o potrazi za rasutim srpskim etnografskim blagom, sajber prostoru i definisanju kulturnog nasleđa, nastojanju Srbije da zaštiti kulturnu baštinu Srba u osmanskom carstvu krajem 19. i početkom 20. veka, kao i o kulturnoj diplomatiji (prilog zasnivanju srpske kulturne diplomatije), ograncima Vukove zadužbine u dijaspori i zagraničju i njihovoj ulozi u očuvanju kulturnog nasleđa Srbije, najavili su organizatori.

Učesnici će govoriti i o kulturnom nasleđu kao izvoru budućnosti, ulozi Japana u unapređenju međunarodne saradnje u zaštiti kulturnog nasleđa u inostranstvu, praistorijskim i antičkim predmetima sa srpskog tla u stranim muzejima, kao i o stanju spomenika srpske materijalne kulture u Gornjem Polimlju (Crna Gora).

Biće reči i o groblju srpskih interniraca u Aradu (1914-1918), srpskom nasleđu u Francuskoj, vizuelnim komponentama kulture kao propagandnom sredstvu u očuvanju kulturnog nasleđa, ulozi odnosa s javnošću u očuvanju kulturnog nasleđa i identiteta Srba, Srbima u razvoju diskografije sveta...

Među učesnicima su najavljeni profesori Predrag Simić, Zorica Tomić, Miljojko Bazić, Siniša Misić, Ema Miljković, Slobodan Branković, Ljiljana Gavrilović, kao i Božidar Panić Arad-Rumunija, Vesna Bižić-Omčikus, Srbislav Bukumirović

Comments

Popular posts from this blog

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 
Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.
Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.
Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.
Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.

Voditel…

Wire - servis za razmenu poruka, pozive i video komunikaciju

Wire je kako na njihovom sajtu kažu "secure messenger". I ako se u Srbiji i na Balkanu najčešće koriste Viber, FB messenger i WhatsUp, mislim da vredi posvetiti par minuta ovom servisu. 
Wire finkcioniše kao desktop, mobilna i web aplikacija i radi na svim glavnim platformama kao što su Linux, macOS, Windows, Android, iOS. Omogućava razmenu poruka, audio i video pozive, slanje najrazličitijih fajlova, trenutne lokacije i td. Pošto je sve navedeno do sada već uobičajeno evo kratkih beleški o njegovim predostima:  Preko sajta https://wire.com/ možete otvoriti nalog koristeći mail adresu. Na ovaj način ne morate da koristite broj vaše SIM karticeNakon otvaranja naloga definišete unikatan nadimak koji ne mora biti isti kao vaše ime i prezime pa na ovaj način dodatno čuvate svoju privatnost i možete se povezati samo sa odabranim osobama koje znaju kako on glasi Sve privilegije mobilne aplikacije su nakon instaliaranja isključene. Ovo je dobro zato što na primer možete sačuvati lis…

Ћирилица - писмо које сам заборавио

Када сам пре пар година открио ћирилицу на мобилном телефону,  било је то велико откриће за мене. Почео сам да шаљем смс поруке пријатељима, постављам статусе на друштвеним мрежама и одговарам на мејлове користећи наше писмо. Скоро сви су реаговали на исти начин. Питали су ме зачуђено откуд то да одједном користим ћирилицу и зашто?  
Пре 12 година, када сам покренуо Мрежу Креативних Људи, користио сам латиницу. Више људи ми је сугерисало да не би било лоше да постоји и ћирилична верзија сајта. У том тренутку нисам имао довољно знања, одговарајућу технологију и времена да се бавим таквим прилагођавањем.

12 година касније, Гугл подржава "Gesture typing" у оквиру оперативног система Андроид и постоји речник термина на српском језику који вам сугерише остатак речи коју сте управо почели да куцате. Оно што је веома битно јесте то да када изаберете српски језик не можете да добијете као на компјутеру латиницу са нашим словима. У том тренутку сам схватио да други имају знатно већу…