Skip to main content

Slobodni softver - predavanja na KST-u

U petak 22. maja u KST-u održaće se prvo od dva predavanja posvećena alternativnom pogledu na računarsku industriju, pogledu sa strane slobodnog softvera. Na ovom besplatnom predavanju imaćete priliku da čujete osnovne informacije o slobodnom softveru, grafičkom okruženju, aplikacijama i slobodnim formatima.

Predavači Ivan Čukić iz organizacije Free Software Network i Nikola Jelić će početi celu priču uvodom o tome šta predstavlja slobodni softver, kako je nastao i koje su mu primene a zatim će izbliza predstaviti najpoznatijeg predstavnika te grupe operativni sistem Linux.

Predavanje o Linux-u približiće neke od osnovnih ali i naprednijih tehnika korišćenja ovog operativnog sistema tako da će posetioci moći da vide kako besplatni softver može da parira profesionalnim i skupim programima u domenu grafičke obrade, kancelarijskih programskih alata ali i neke primere svakodnevnog korišćenja alternativnog softvera.

Program

Uvodna priča o slobodnom softveru
Poreklo slobodnog softvera
Primene slobodnog softvera u slobodnom društvu (prosveta, industrija, državne institucije, itd.)
Moralni i praktični razlozi za korišćenje slobodnog softvera
Priča o grafičkom okruženju
Kraći uvod o samim grafičkim okruženjima
Osvrt na trenutno popularna okruženja
Šire predstavljanje KDE grafičkog okruženja, i propratnih aplikacija
Osnovne aplikacije + osvrt na slobodne formate
OpenOffice.org paket aplikacija
Media plejeri
Tekst editori
Slobodne baze podataka
Wine, emulator MS Windows aplikacija
Predavači:
Ivan Čukić (Free Software Network)
Nikola Jelić
Ulaz je slobodan!
Korisni linkovi

Zvanični plakat
Najava na KST sajtu (pazite na pogrešan datum)
Mreža za slobodan softver

Comments

Popular posts from this blog

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 
Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.
Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.
Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.
Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.

Voditel…

Wire - servis za razmenu poruka, pozive i video komunikaciju

Wire je kako na njihovom sajtu kažu "secure messenger". I ako se u Srbiji i na Balkanu najčešće koriste Viber, FB messenger i WhatsUp, mislim da vredi posvetiti par minuta ovom servisu. 
Wire finkcioniše kao desktop, mobilna i web aplikacija i radi na svim glavnim platformama kao što su Linux, macOS, Windows, Android, iOS. Omogućava razmenu poruka, audio i video pozive, slanje najrazličitijih fajlova, trenutne lokacije i td. Pošto je sve navedeno do sada već uobičajeno evo kratkih beleški o njegovim predostima:  Preko sajta https://wire.com/ možete otvoriti nalog koristeći mail adresu. Na ovaj način ne morate da koristite broj vaše SIM karticeNakon otvaranja naloga definišete unikatan nadimak koji ne mora biti isti kao vaše ime i prezime pa na ovaj način dodatno čuvate svoju privatnost i možete se povezati samo sa odabranim osobama koje znaju kako on glasi Sve privilegije mobilne aplikacije su nakon instaliaranja isključene. Ovo je dobro zato što na primer možete sačuvati lis…

Ћирилица - писмо које сам заборавио

Када сам пре пар година открио ћирилицу на мобилном телефону,  било је то велико откриће за мене. Почео сам да шаљем смс поруке пријатељима, постављам статусе на друштвеним мрежама и одговарам на мејлове користећи наше писмо. Скоро сви су реаговали на исти начин. Питали су ме зачуђено откуд то да одједном користим ћирилицу и зашто?  
Пре 12 година, када сам покренуо Мрежу Креативних Људи, користио сам латиницу. Више људи ми је сугерисало да не би било лоше да постоји и ћирилична верзија сајта. У том тренутку нисам имао довољно знања, одговарајућу технологију и времена да се бавим таквим прилагођавањем.

12 година касније, Гугл подржава "Gesture typing" у оквиру оперативног система Андроид и постоји речник термина на српском језику који вам сугерише остатак речи коју сте управо почели да куцате. Оно што је веома битно јесте то да када изаберете српски језик не можете да добијете као на компјутеру латиницу са нашим словима. У том тренутку сам схватио да други имају знатно већу…