21/04/2008

Volim internet, ali mi je lepo i bez njega

Od kako sam vec nekoliko nedelja samo sa ogranicenim internetom putem 3g mobilne mreze, otkrio sam novu ravnotezu u svom zivotu.


Dok sam online, radim samo zaista bitne stvari i silne sate chata putem IM-a, gledanja video snimaka i skidanja svega i svacega zamenio sam sa vremenom za devojku, sport, prijatelje i spavanje.


Pustam da mi neke stvari odleze, nakupe se, da sazru. Tek tada ih zapisem, postujem na blog, ili pokrenem neki novi potprojekat.


Manje zurim.


Odgovaram na mailove offline. Polako ih procitam i isto tako odgovorim. Nemam pritisak da ih posaljem sto pre i osecaj da neko ceka na drugoj strani veze. Prepravim napisano i po nekoliko puta umesto da posaljem tri maila jedan za drugim zato sto sam svaki put nesto zaboravio.

Kada sam pri internetu, posaljem i primim sve mailove.


Na ovaj nacin navikavam ljude da je sasvim ok da se nasa komunikacija odvija u nekoliko dana, umesto da se osecaju uvredjenim ako odgovor ne stigne kroz sat vremena.


2 comments:

  1. oklobdžija21/4/08 8:16 pm

    O kako je to lepo, zar ne?

    ReplyDelete
  2. Jeste ;)
    Kriza zavisnosti od neta polako prolazi, a ucim da zivim i uzivam drugacije.

    ReplyDelete

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: