Svaki dan prolazim pored ovog polu porusenog vojnog kompleksa u Zemunu. U samom centru postoji jos jedna ogromna, zaista ogromna zgrada. Fascinira me napustenost prostora na kojima su nekada ziveli ljudi, kao i velicina samih objekata. Tek kada stoje ovako same i napustene, dobiju sasvim drugaciju dimenziju opazanja i probude mnoga nagadjanja i mastanja u meni. Zamisljam ko je sve ziveo u njima, na koji nacin, da li su bile kancelarije, ili spavaonice, da li su u njima ziveli dugo, i da li su i nekada ranije bile prazne.
Bodljikava zica uz trotoar.
Pogled kroz prozor u unutrasnjost. U stvarnosti deluje poprilicno jezivo u sred noci.Sve fotografije su napravljene mobilnim telefonom.
0 komentara:
Post a Comment