30/08/2007

Ljudi i prijatelji

Primetio sam da sam cudan sa ljudima.

Kada zelim da budem sa njima, cesto to radim samo na neki svoj nacin kako ja umislim da to treba da izgleda. Ubrzo posto mi ljudi pridju, vec pocinjem da koracam unazad i sklanjam se u neki svoj kutak "Ne diraj, to je moje privatno mesto".

Potreban mi je sopstveni prostor i mir, a uvek zelim i druzenje i neku akciju sa ljudima.

Primetio sam i da umem da budem dosta samoziv, krut, grubo iskren i da namecem svoje.
Naravno nije to uvek, umem i da saslusam i da pomognem i ljudi znaju da mogu da racunaju na mene.

Treba mi uzasno puno vremena da bih nekoga stvarno smatrao prijateljem.

2 comments:

  1. ma svi smo mi slicno sizofreni, samo ne damo da nam se vidi :)

    ReplyDelete
  2. Znam ja to, ali se uvek drugi cine nekako normalnijima ;)
    Nisam znao da imas blog? Od kada ga vodis?

    ReplyDelete

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: