09/02/2007

Drugi dan na poslu i pisanje

Nisam ni bio svestan koliko mi prija, i koliko mi je bilo potrebno pisanje.
Svakodnevno bih radio poslove oko Mreze, a samo povremeno izdvojio koji tren da napisem nesto ovde na blogu i to je bio moj izlaz, spas i ono sto me je odrzalo. Dnevnik bih dopunio sa jednom-dve stranice u nekoliko meseci, kada bi se nesto znacajno dogovdilo i pored povremenog pisanja za Mrezu, to je bilo to.

Moj cale i ja smo davno poceli sa pisanjem jedne knjige. Zajednicke knjige. Svako bi pisao o dogovorenim temama i dogovorene delove, a onda bismo jedan drugome bez ikakve sujete prepravljali tektove, nastavljali ih kao da su svoji.
Na tome ima vec vise godina kako sam prestao da radim. I on je pravio pauze. Medjutim, ovih dana je nastavi i simbolicno se poklopilo sa mojim poslom novinara.

Radim ono sto volim. Za takve poslove kazu "Radio bih i da me ne plate". Naravno, to nije slucaj, i kombinacija je odlicna.
Pozdrav!

No comments:

Post a Comment

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: