08/01/2007

Pesacenje - Badnje vece i 50 km - Nocna setnja

Dakle, kako izgleda kada se ja usedim za kompjuterom, kada se uzelim promene i da radim nesto cisto po svojoj volji?

Badnje vece. Ceona lampa, lovacki noz, voda, kapa, rukavice, rucna beterijska lampa, kanap, foto aparat, ranac, i td. sve u jedno pakovanje pa pravac u prirodu.

Usledila je veoma duga tura bez plana i predhodnih premisljanja, vec gde me noge odvedu.

Od oko 22 h do 5 ujtru, prosao sam Ripanj sve do nekih zabiti medju brdima, kroz cudne gradove, polu napustene Hickokovske fabrike i predele osvetljene jakom mesecinom. Posto je put u tom delu vec nestajao, vratio sam se istom putanjom, pa nastavio ka BGD (mada se i ovi predeli valjda smatraju delom njega). I posle vise sati setnje i jednog pojedenog bureka kada sam vec dosao do Autokomande, stigoh na Karaburmu.
Nisam ni znao da mogu imati upalu misica stopala, a sve me je bolelo ;)

I tako sedim sada za kompjuterom sa bolom u listovima, butinama, kolenima, kukovima i svekom delu donjih ekstremiteta zadovoljan i ususkan u toplom stanu.

Evo i par utisaka u kratkim crticama:
- vazduh je drugaciji i veoma prija. Razlika je primetna cim se izadje iz autobusa.
- Sve je naseljeno. Covek treba zaista da se potrudi da ode u "divljinu" da bi mogao da bude malo sam i sa prirodom.
- Puno je predela za koje vecnina nas gradske dece ne zna, niti shvata kako ljudi zive. Umisljamo da svi koriste internet, da svi imamo iste teznje i cudimo se zasto muzika koju slusamo na svadbama, i dalje opstaje.
- Neverovanta energija, pare i ljudstvo su ulozeni u infrastrukturu sada vecinom zapustenih i sablasnih fabrika i proizvodnih pogona u jos cudnijim predelima koje su odabrali za njihovu izgradnju.
- Pitao sam se kako izgleda zivot tih porodica kada ugledam kuce sa sarenim lampicama na obodu i krovovima i ukrasene jelke u dvoristima. Televizori svetlucaju plavicasto u sobama.
Neki imaju velelepna zdanja (ne kuce), dok su drugi jedva sklopili neke stracere.
- Slabo sta moze da se uradi bez kola.
- Kako li izgleda zabavljanje mladih, ili ljubavne veze?
- Sta znaci privatnost u takvim sredinama? Da li je ona veca, ili manja?
- Kako definisu sta ce biti njihova buducnost?

Da, pitanja su se javljala i mnogo ih je vise bilo nego zakljucaka.

Jos jednom potvrdjeno pravilo: Ako nocu idete u setnju, pogotovu sami, veca opasnost vam preti od ljudi nego od sume, zivotinja i sl. Oni su ti koji vas cudno posmatraju i cudno reaguju. Jedna puna kola su se cak zaustavila kada su me ugledala na jednom od puteljaka i zatim me osvetlili baterijskom lampom kroz otvoren prozor. Okrenula su se i brzo vratila odakle su i dosla. Da li su se uplasili, ocekivali nekog drugog, sta god, ali ja sam pomislio da me na sledecem cosku ocekuje sacekusa. Na srecu vise ih nisam video.
Psi ce lajati, i rezati kada pridjete njihovoj kuci, njihovoj teritoriji, ali im nece padati na pamet razne sulude ideje. Za one koji imaju otvoreno dvoriste, sluzi stap i koji kamen u ruci. Najcesce je dovoljno samo produziti polako dalje. Date im znak da ih se na plasite, ali i da mozete da uzvratite ako pokusaju da vam pridju.

Eto ja sam se raspisao.
Svasta mi sada navire u secanje, ali neka to ostene deo jedne mirne noci bez pritisaka i sa slobodom da budem svoj.

2 comments:

  1. Svaka cast na hrabrosti, verujem da je osecaj fantastican. Slobod, priroda i svez vazduh, svima su nam potrebni ali za odlazak u sred noci, sam, na Badnje vece, za to je potrebno nesto vise. Npr. dobar razlog kao motiv za hrabrost. Zanima me koji je posto mi je malo veliki rizik za puko zadovoljstvo. ne moras da objevis:)

    ReplyDelete
  2. Da, osecaj zaista jeste fantastican.

    Skoro uvek treba i nesto drugo.
    Meni je dovoljna bila zelja da se razdrmam, promenim sebe i svoju okolinu, a rekao bih i neophodno, narocito posle ovolike klope za vreme praznika.

    Pozdrav!

    ReplyDelete

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: