Skip to main content

Pesacenje - Badnje vece i 50 km - Nocna setnja

Dakle, kako izgleda kada se ja usedim za kompjuterom, kada se uzelim promene i da radim nesto cisto po svojoj volji?

Badnje vece. Ceona lampa, lovacki noz, voda, kapa, rukavice, rucna beterijska lampa, kanap, foto aparat, ranac, i td. sve u jedno pakovanje pa pravac u prirodu.

Usledila je veoma duga tura bez plana i predhodnih premisljanja, vec gde me noge odvedu.

Od oko 22 h do 5 ujtru, prosao sam Ripanj sve do nekih zabiti medju brdima, kroz cudne gradove, polu napustene Hickokovske fabrike i predele osvetljene jakom mesecinom. Posto je put u tom delu vec nestajao, vratio sam se istom putanjom, pa nastavio ka BGD (mada se i ovi predeli valjda smatraju delom njega). I posle vise sati setnje i jednog pojedenog bureka kada sam vec dosao do Autokomande, stigoh na Karaburmu.
Nisam ni znao da mogu imati upalu misica stopala, a sve me je bolelo ;)

I tako sedim sada za kompjuterom sa bolom u listovima, butinama, kolenima, kukovima i svekom delu donjih ekstremiteta zadovoljan i ususkan u toplom stanu.

Evo i par utisaka u kratkim crticama:
- vazduh je drugaciji i veoma prija. Razlika je primetna cim se izadje iz autobusa.
- Sve je naseljeno. Covek treba zaista da se potrudi da ode u "divljinu" da bi mogao da bude malo sam i sa prirodom.
- Puno je predela za koje vecnina nas gradske dece ne zna, niti shvata kako ljudi zive. Umisljamo da svi koriste internet, da svi imamo iste teznje i cudimo se zasto muzika koju slusamo na svadbama, i dalje opstaje.
- Neverovanta energija, pare i ljudstvo su ulozeni u infrastrukturu sada vecinom zapustenih i sablasnih fabrika i proizvodnih pogona u jos cudnijim predelima koje su odabrali za njihovu izgradnju.
- Pitao sam se kako izgleda zivot tih porodica kada ugledam kuce sa sarenim lampicama na obodu i krovovima i ukrasene jelke u dvoristima. Televizori svetlucaju plavicasto u sobama.
Neki imaju velelepna zdanja (ne kuce), dok su drugi jedva sklopili neke stracere.
- Slabo sta moze da se uradi bez kola.
- Kako li izgleda zabavljanje mladih, ili ljubavne veze?
- Sta znaci privatnost u takvim sredinama? Da li je ona veca, ili manja?
- Kako definisu sta ce biti njihova buducnost?

Da, pitanja su se javljala i mnogo ih je vise bilo nego zakljucaka.

Jos jednom potvrdjeno pravilo: Ako nocu idete u setnju, pogotovu sami, veca opasnost vam preti od ljudi nego od sume, zivotinja i sl. Oni su ti koji vas cudno posmatraju i cudno reaguju. Jedna puna kola su se cak zaustavila kada su me ugledala na jednom od puteljaka i zatim me osvetlili baterijskom lampom kroz otvoren prozor. Okrenula su se i brzo vratila odakle su i dosla. Da li su se uplasili, ocekivali nekog drugog, sta god, ali ja sam pomislio da me na sledecem cosku ocekuje sacekusa. Na srecu vise ih nisam video.
Psi ce lajati, i rezati kada pridjete njihovoj kuci, njihovoj teritoriji, ali im nece padati na pamet razne sulude ideje. Za one koji imaju otvoreno dvoriste, sluzi stap i koji kamen u ruci. Najcesce je dovoljno samo produziti polako dalje. Date im znak da ih se na plasite, ali i da mozete da uzvratite ako pokusaju da vam pridju.

Eto ja sam se raspisao.
Svasta mi sada navire u secanje, ali neka to ostene deo jedne mirne noci bez pritisaka i sa slobodom da budem svoj.

Comments

  1. Svaka cast na hrabrosti, verujem da je osecaj fantastican. Slobod, priroda i svez vazduh, svima su nam potrebni ali za odlazak u sred noci, sam, na Badnje vece, za to je potrebno nesto vise. Npr. dobar razlog kao motiv za hrabrost. Zanima me koji je posto mi je malo veliki rizik za puko zadovoljstvo. ne moras da objevis:)

    ReplyDelete
  2. Da, osecaj zaista jeste fantastican.

    Skoro uvek treba i nesto drugo.
    Meni je dovoljna bila zelja da se razdrmam, promenim sebe i svoju okolinu, a rekao bih i neophodno, narocito posle ovolike klope za vreme praznika.

    Pozdrav!

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular posts from this blog

Koje formatiranje izabrati za eksterni hard disk i koja je realna USB 3.0 brzina?

Nisam ni slutio šta me čeka nakon što sam kupio novi eksterni hard disk 2TB WD Elements Portable. Naime, do sada sam koristio sličan uređaj iste firme od 1TB, ali nikada nisam obratio pažnju na formatiranje (FAT32) niti sam iskreno znao nešto više o tome. Disk je radio na svim platformama i ja sam mislio da to uglavnom tako i treba da bude. 
Prikačio sam novi hard formatiran po NTFS standardu i shvatio da ne mogu da ga koristim na Macu. Nisam se previše uzbuđivao pošto sam znao da je OS X specifičan. Linux mint je prepoznao uređaj, ali sam se iznenadio brzinom prenosa podataka. Godinama sam na raznim mestima čitao o tome kako je USB 3.0 neverovatno brži od USB 2.0 standarda i očekivao sam da sve poleti. 
Konsultovao sam se oko ovih problema sa prijateljem koji mi je predložio da probam različita formairanja i da ponekad proizvođači pogrešno označe portove pa je ovaj uređaj možda prikačen na stariji standard. Na žalost i nakon svog eksperimentisanja rezultati su bili isti. 
Počeo sam …

Samsung Xcover 2 (C3350) - mobilni telefon otporan na vodu i prašinu

Pre oko mesec dana, nakon što mi je istekao ugovor od dve godine, rešio sam da privatni android telefon zamenim modelom Samsung Xcover 2. Moj službeni telefon (HTC Desire S) ima jači procesor, podržava sve aplikacije koje koristim i zaista više nije bilo potrebe da sa sobom nosim dva slična modela. 
Zašto sam se odlučio za Samsung Xcover 2? U pitanju je pravi outdoor mobilni telefon koji možete uprljati i potopiti u vodu pola sata na 1 m dubine (samim tim kiša i sneg neće predstavljati problem dok ste u prirodi) Baterija je neverovatna, uz intenzivno korišćenje traje pet dana, a u normalnim uslovima bez problema i sedam. Njen kapacitet je 1,300mAh i zvanično treba da obezbedi 1.150 minuta razgovora (19h), ili 1.000 sati mirovanja (skoro šest nedelja) Dugmići su gumirani, malčice jači i daju lep otpor prilikom pritiskanja, a dovoljno su veliki pa se mogu koristiti sa rukavicama. Posebno mi znači to što za razliku od ekrana osetljivog na dodir ne pritiskam pogrešna slova i mogu slepo da …

Mreža Kreativnih Ljudi - kraj projekta

Mreža je projekat koji sam započeo pre oko 13,5 godina.
Naučio sam puno i zahvalan sam za stečeno iskustvo.  Ipak, već nekoliko godina unazad nemam vremena da je razvijam kao što sam to nekada činio.  Imam potrebu da radim nešto novo i osećam da je vreme da nastavim dalje.
Veliko hvala svim rođacima, prijateljima, saradnicima, članovima i posetiocima koji su omogućili da ona funkcioniše i postoji ovoliko dugo.
Sajt će sigurno biti dostupan još mnogo godina, ali se od naredne nedelje neće objavljivati novi sadržaj.