25/08/2006

Dunav i Bela stena - nastavak


Pošto sam ovih dana u ogromnom poslu sređivanja CMS- a za Mrežu (mada to traje već celo leto u različitim oblicima), nikako da napišem našto o kampovanju, zezanju i pecanju uz zanimljive specijalitete iz prirode na Beloj steni.

Pokupili smo se Ivan, Saša, Goran i ja i nakon što smo uhvatili čamac koji nas je prevezao na peščano ostvo nedaleko od Višnjice, razapeli moj šator za tri osobe, a Ivanov za jednu kasnije. Kupali smo se, uživali u suncu, jakim strujama Dunava, plitkoj vodi, pesku koji nam je milovao noge, hrani i zamrznutim sokovima, onome što nam tek predstoji.

Poučen iskustvom sa Belog jezera, spremili smo sve oko šatora ranije kako nas kasnije ne bi uništili komarci. Za divno čudo i nije ih bilo u tako velikim količinama koliko sam očekivao. Prešli smo na desnu obalu i Ivan je izvadio svoju malu prenosivu sekiru sa držačem oko pojasa, štapove za pecanje, pijavice i ostalu opremu koju je poneo. Osećali smo se skroz u svom elementu. Ja sam čak skoro od devojke dobio jedan fenomenelan nož, pa ćemo obojica ubuduće biti srećni i presrećni kada budemo kročili prirodom i divljnom sa našim latkama za preživljavanje.

Pošto je bilo zaista puno šala, zanimljivih događaja i scena, samo ću ukratko reći da smo posle popodnevnog plivanja, ronjenja, bacanja Saše sa ramena u vodu i glupiranja sa perajima, to veče uglavnom proveli u šetnji po ostrvu, traženju savršenog mesta za kampovanje, maštanjima, sakupljanju drva za logorsku vatru, pecanjem i naravno lovom na žabe.
Da, dobro ste pročitali. Ovo je bila savršena prilika da probamo žablje batake.

Pošto sam inicirao ideju, a Ivan je podržao (kasnije će jedino on imati herca da ih čisti i secka), uzeo sam ogromnu motku i nakon manjeg savetovanje o veličini podesnih primeraka, svom snagom nagnuvši se iznad nje mlatnuo je. Dok sam ja zgrožen skakao i grčio se od jeze što sam to morao da uradim ako već želim da probam batake, ostali su umirali od smeha i Goran je samo dodao: "Ti kao da trebaš da ubiješ medveda". To se pokazalo istinitim pošto za koji trenutak nismo mogli da pronađemo drugu nogu (kao da je isparila).
I tako posle još jedne, Saša je ucmekao treću i to nem je bilo dovoljno.

Ukus je odličan. Bez soli, začina, ili bilo čega, samo nataknut na štap i pečen na vatri žablji batak se slasni topio u našim ustima. I tako, mi smo se povezali sa prirodom, precima, samim sobom.

Na kraju smo nas trojica spavali kao sardine složeni i šatoru, a Ivan se razbaškario u svom manjem, ali za jednu osobu sasvim dobrom, sem što su ga izujedali komarci jer nije imao mrežicu za njih, a zbog disanja je morao da ulaz ostavi delimično otvorenim.

Sutra smo se kupali i mazali blatom, a pre par dana kada smo se okupili kod mene, odgledali gomilu fotografija i dva filmića.

Definitivno jedva čekam da odem ponovo i na to ostrvo i u sledeću akciju.

Pozdrav svim ljubiteljima prirode!


P.S. Pogledajte galeriju koju sam postavio u predhodnom postu.

No comments:

Post a Comment

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: