29/07/2006

Na Belom jezeru

Sta je Belo jezero, jos nisam sasvim shvatio? Da li je to prirodni rezervat posto se nalazi odmah kraj Carske bare, ribnjak posto su svuda zabrane pecanja, ili vestacka akomulacija radi proizvodnje necega. ?
Zanimljim mali poduhvat.
Krenuo sam stopom. Tako sam nekada jos u srednjoj umeo da predjem dobra odstojanja, ali vec godinama niko mi ne staje posto sam malo krupniji, celav i jos kada se pojavim sa vojnom rancinom i sesirom... ;) Ali ovaj put sam bio uporan. Cak sam pripremio i papir sa velikim debelim slovima "ZR". U proseku mi je za prvi stop trebalo 45 min. u oba smera na Zrenjeniskom putu. Za ocekivati. Shvatio sam da je moja jednima sansa u profesionalnim vozacima. Oni dugo putuju, imaju iskustva koga da povezu, a koga ne i naravno prija im malo razgovora i razbijanja jednolicnosti.
I tako, prvo je stao jedan cova sa kombijem. Pricali smo o kolima, poslu, zivotu vozaca, porodici. Ostavio me je bas kraj Perleza u kome imam vikendicu, a ja sam njega uputio kako da dodje do Titela i dalje ka Novom Sadu.
Tek sto sam zapoceo novo stopiranje stao mi je kamiondzija "Kiseli" (natpis na vozilu).


Posto smo prosli prvo skretanje za Ecku, sisao sam na sledecem po uputima Kiselog jer kako mi je pojasnio, prvi put je zaobilaznica. I bio je u pravu, ali samo za dolazak do Ecke i zato cu nakon toga pesaciti nekih sedam kilometara do jezera. Kasnije dok sam trazio kako da se vratim, shvatio sam da upravo taj prvi izlaz direktno vodi do mog odredista. U Ecki imam neku rodbinu pa sam uzivao da se prisecam dvorca Kastel i tvrdjavice zarasle u bilje.


Evo i mene dok pravim pauzu sa punom "ratnom" opremom.


Crkva pre skretanja za Lukino selo ka kome su me uputili. Inace, odavno nisam video toliko nabudzenih kucerina koje sigurno imaju po minimum 20 soba, a neverovatno su natrpane kicericom na svakom mogucem i nemogucem delu sa gipsanim radovima, lavovima od betona i sl. i naravno drecavim bojama i zlatom, dok bi ukucani na kraju uvek sedeli u satoru pored, na jedinom preostalom delu koje kuca, ili besna kola nisu zauzeli.


Dobar deo puta nisam snimao jer sam nosio oko 20 kg prtljaga. Prvi izlaz na Belo jezero.



Carska bara sa leve strane


Zaista vatreno i narandzasto sunce u zalasku.



Ovde je vec nastupila noc i ja sam naucio dobru lekciju. Uvek postavi sator pre nego sto padne mrak jer ce te oblak komaraca pojesti. Sklonio sam se sa puteljka u njive zavucen medju kukuruzom kako me seljaci ne bi videli i dobili ko zna koje ideje. Bila je to moja prva noc samostalno u satoru. U pocetku malo strasno, ali kasnije san nad snovima. Drustvo je trebalo da dodje za vikend i to oko osmoro ljudi, ali nakon sto sam i sledeceg dana nastavio setnju i raspitao se kod lokalnih ljudi, shvatio da nigde ne postoji plaza, mogucnost da se lepo pridje jezeru od ogromne trske, zabranjeno je fotografisanje, pecanje, obala se cuva psima i naravno cuvarima, a da se dodje samo radi spavanja u njivama i nije bas neki motiv. I resio sam da se vratim za BGD.

Pogled iz satora ujutru.



Zvezda je upakla, a asfalt pece stopala kroz obucu.


Genije koji naslanja motor na ogradu sa upozorenjem o visokom naponu :)



Pogled na reku Begej sa mosta.

Napisao sam mail putem mobilnog i poslao ga drustvu da se vidimo drugom prilikom i na drugom mestu. Taman je ostalo dovoljno vremena da se sve odlozi, odnosno ni ne krene u pripremu. U svakom slucaju zanimljivo mesto i iskustvo.

Drgarica Majda mi je spomenula Belu crkvu kada sam vec u pohodnu na bele predele. Pogledao sam kao i za ovo mesto satelistski snimak i sajtove na netu i cini mi se sasvim super. Imate li nekog iskustva sa tim mestom i njegovim jezerima?

Pozdrav!

No comments:

Post a Comment

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: