18/07/2006

Jedan lep, ali prekracen vikend

Posto smo zapoceli sezonu lepih dana, leta i uzivancije, nastavili smo ovaj put rostiljem kod Srdjana. Mladen je u svom stalnom ludilu i navici da ne slusa druge, pogresno shvatio da idemo kod Pere, pa nam se tek sledeci dan pridruzio da se "iskupi". Ideja je bila da se sva cetvorica nadjemo.

Krenuli smo Srdjanovim kolima. Pera je snimao ponesto kamerom sa zadnjeg sedista, a ja foto aparatom na prednjem. Tako mi je jednog trena pripala muka, ali posle malo trcanja na svezem vazduhu u brdima, brzo sam se povratio.


Vreme je bilo bozanstveno nemirno. Volim oluje.




Uskoro otkrivamo sta znaci srpska kuca.


Posto sam ih probudio u 3 ujutu i snimao nas smeh i razgovore na diktafon, Srdjan se bori da ne zaspi. Kasnije ce slusati zapis svog hrkanja, a obojica smo ocekivali Peru i budjenje u 6 posto je vojska jos u toku.


Jutro.






Uputstvo: Jedna kartonska devojka prirodne velicine, jedan vojnik i foto aparat. Nakon sto zabelezite ovaj prizor, izradite fotografiju i pokazujte je u vojsci kao svoju devojku ;)


Odlazak do grada i nalazenje sa Mladjom. Ups, vec sam zaboravio kako se zove mesto.





Perin trenutak ekstaze kraj spoljen pumpe na vatrogasnim kolima.




Pera napokon vozi kola ispred kuce.



Podrum.




Stala.


Rucak i rostilj.


Hrkanjac.






Na zalost, nismo ostali da prespavamo jo jednu noc, a kasnije ce se pokazati da smo sasvim mogli.

No comments:

Post a Comment

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: