Tihomir Stojanović

Veoma sam srecan sada kada su napokon prodali Telenoru iz Norveske licencu za mobilnu telefoniju Mobtela. Cena je milijardu i pet stotina trinaest miliona eura.
Ugovorom je definisano da moraju uvesti trecu generaciju mobilne telefonije koja ce omoguciti video konferencije, brzi internet, prenos tv i radio programa i jos sto cuda, a smanjiti cene sadasnjih usluga. Trziste je zakon za korisnike!

Sta je Belo jezero, jos nisam sasvim shvatio? Da li je to prirodni rezervat posto se nalazi odmah kraj Carske bare, ribnjak posto su svuda zabrane pecanja, ili vestacka akomulacija radi proizvodnje necega. ?
Zanimljim mali poduhvat.
Krenuo sam stopom. Tako sam nekada jos u srednjoj umeo da predjem dobra odstojanja, ali vec godinama niko mi ne staje posto sam malo krupniji, celav i jos kada se pojavim sa vojnom rancinom i sesirom... ;) Ali ovaj put sam bio uporan. Cak sam pripremio i papir sa velikim debelim slovima "ZR". U proseku mi je za prvi stop trebalo 45 min. u oba smera na Zrenjeniskom putu. Za ocekivati. Shvatio sam da je moja jednima sansa u profesionalnim vozacima. Oni dugo putuju, imaju iskustva koga da povezu, a koga ne i naravno prija im malo razgovora i razbijanja jednolicnosti.
I tako, prvo je stao jedan cova sa kombijem. Pricali smo o kolima, poslu, zivotu vozaca, porodici. Ostavio me je bas kraj Perleza u kome imam vikendicu, a ja sam njega uputio kako da dodje…

Dragi moji,

Odoh ja na Belo jezero, pa ako zelite da mi se pridruzite javnite se na mobilni 063/82-44-873, ili pisite na mail u okviru mobilnog: (iskljucivo tekst bez slika i attachment-a) putem adrese:
broj telefona bez 063 pa znak manki i onda 0 6 3 . m o b t e l . c o m - adresa je napisana u ovom formatu zbog spam-a

Pozdrav!

Dok sam bio na Srebrnom jezeru, cale mi je javio da su jedan od postova na mom blogu koji sam ako sam dobro skapirao pisao u vezi BIGZ-ove zgrade, citirali u Politici. :) :) :)
He, he :)
Uskoro ce mi nabaviti ceo clanak, pa cu vam javiti sta je.
Pozdrav!

Divno, divno. Makar meni manje poznato, ali imenom znano jezero. Bili smo negde na sredini (dugacko je 14 km). Taman dovoljno civilizacije da se moze lagodno uzivati. Kuce na svega 20 m od privatnih plaza, struja i voda, doduse nestabilni, ali su tu i frapirajuce dobrodusni ljudi koji ce podeliti sa vama hranu, prostor i dovitljive sale.
Nakon sto smo jednog dana otisli na glavnu plazu, na samom pocetku jezera, poceli smo da cenimo nasu privatnost, mogucnost da se kupamo goli, ili da samo povremeno vidimo nekog kako peca. A pecali smo i mi. I jeli dosta, raznorvsno i lepo.

Zbog ogromne kolicine fotografija (preko 500) izdvojio sam samo nekoliko njih. Ekipu cete gledati verovatno neki drugi put jer i sam ovo dozivljavam poprilicno intimno.






Zamislite kako ovde izgleda jutarnje kupanje.



Spremam palacinke sa ceonom lampom zbog slabe svetlosti i pada napona.


Reklama za moju ogromnu punjenu pljaskavicu od 350 gr koju cu sa slascu smazati.

Posto smo zapoceli sezonu lepih dana, leta i uzivancije, nastavili smo ovaj put rostiljem kod Srdjana. Mladen je u svom stalnom ludilu i navici da ne slusa druge, pogresno shvatio da idemo kod Pere, pa nam se tek sledeci dan pridruzio da se "iskupi". Ideja je bila da se sva cetvorica nadjemo.

Krenuli smo Srdjanovim kolima. Pera je snimao ponesto kamerom sa zadnjeg sedista, a ja foto aparatom na prednjem. Tako mi je jednog trena pripala muka, ali posle malo trcanja na svezem vazduhu u brdima, brzo sam se povratio.


Vreme je bilo bozanstveno nemirno. Volim oluje.




Uskoro otkrivamo sta znaci srpska kuca.


Posto sam ih probudio u 3 ujutu i snimao nas smeh i razgovore na diktafon, Srdjan se bori da ne zaspi. Kasnije ce slusati zapis svog hrkanja, a obojica smo ocekivali Peru i budjenje u 6 posto je vojska jos u toku.


Jutro.






Uputstvo: Jedna kartonska devojka prirodne velicine, jedan vojnik i foto aparat. Nakon sto zabelezite ovaj prizor, izradite fotografiju i pokazujte je u vojsci kao s…