Skip to main content

ANTOLOGIJA NOVE KRATKE PRICE HRVATSKE, BIH I SRBIJE I CRNE GORE


Postovani, molimo vas da objavite vest koju vam saljemo.
U attachmentu vam se nalazi ista vest sa dijakritickim znacima i prednja
korica knjige.
Hvala i srdacan pozdrav,
Redakcija



USKORO: ANTOLOGIJA NOVE KRATKE PRICE HRVATSKE, BIH I SRBIJE I CRNE GORE

Za nekoliko dana pojavice se knjiga “ Na trecem trgu – antologija nove
kratke price Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije i Crne Gore”.

Knjiga sadrzi kratke price dvanaestoro autora mladjih od trideset godina (
po cetvoro iz svake zemlje).

Ucesnici u projektu su: Srdjan Papic (koordinator projekta), Sejla
Sehabovic (urednica za BiH), Olja Savicevic Ivancevic (urednica za
Hrvatsku), Jelena Angelovski (urednica za SCG), Lamija Begagic, Vlado
Bulic, Ivica Djikic, Enes Halilovic, Zoran Lazic, Andrea Pisac, Mima
Simic, Tanja Stupar Trifunovic, Marko Vidojkovic i Jovanka Uljarevic.


Izdavaci: Treci Trg, Beograd
Narodna biblioteka “Jovan Popovic”, Kikinda

Promocije knjige uz prisustvo gotovo svih autora odrzace se:
U BEOGRADU – 29. 06. 2006, SKC, 19h
U KIKINDi – 30. 06. 2006, Basta biblioteke “Jovan Popovic”, 19h,
U NOVOM SADU 01. 07. 2006, KCNS, 19h


Vise na: www.trecitrg.org.yu
Kontakt: proza@trecitrg.org.yu
srdjanpapic@yahoo.com
tel: +381 64 246 32 59

Svoje utiske o knjizi izneo je i Mihajlo Pantic:
Citajuci antologiju nove kratke price Na trecem trgu mladih pisaca iz
Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore setio sam se, sasvim
neizbezno, startne pozicije pisaca moje prozne generacije, one koja je
debitovala krajem 70-ih i pocetkom 80-ih godina proslog veka. Kratka prica
bila je tada, prvi put u knjizevnoj istoriji ovog podneblja, vrlo
ekspanzivan zanr i, danas to vidim bolje nego onda, predstavljala je
odgovor svoje vrste na podsticaje koji su, u to doba ranog
poistindustrijskog i medijskog ubrzanja, a pre kasnije katastrofe,
dolazili iz duha vremena. Ta „mravlja forma”, kako ju je tada nazvao jedan
od retkih starijih kriticara koji se udostojio da nas primeti, zaista je
odredila niz autorskih poetika tek pristiglih proznih imena. Neki su joj,
u medjuvremenu, ostali verni, neki su je batalili. A sada pisce i urednike
iz antologije Na trecem trgu, koji vise ne dele istu drzavu (verovatno je
se i ne secaju), ali, uprkos svemu, dele razumljivost jezika, ma kako ga
zvali, i bliskost minulog iskustva, ma kako ga razumeli, dozivljavam kao
nove, u medjuvremenu stasale cuvare vatre. Pokusavam da najpre sebi
objasnim zasto je tako i dosecam se jednog starog odgovora, koji
dozivljava svoju reaktuelizaciju: od svih knjizevnih vrsta kratka prica je
naprosto najsaobrazenija egzistencijalnim i mentalnim impulsima/osobinama
novog planetarnog narastaja, ona je neka vrsta meraca pulsa danasnjice. U
nju lako, brzo i duhovito, bez gnjavaze i smaranja pretencioznijih formi
(posebno romana), staju sva cuda sumanuto ubrzanog, jedva uhvatljivog,
mnogolikog sveta. Knjiga Na trecem trgu ima, osim svojih nespornih, cisto
knjizevnih vrednosti, i jednu diskretnu crtu, koju nikako ne bih podcenio,
naprotiv: ona, posle svega, a uprkos svemu, osvedocuje neminovnost
kulturne razmene u jezicki i tradicijski srodnim, a nazalost, u mnogo cemu
antagonizovanim juznoslovenskim kulturama. Volim tu drskost. Jer, ne
moramo razmenjivati samo poljoprivredne proizvode i muzicke ljige, mozemo,
makar ponekad, razmenjivati i nesto u cemu interes nije presudan. Za
pocetak, kratke price. Koliko znam, a znam ponesto, u svim zemljama Ex-YU
prostora, novi pisci su se, medjusobno nezavisno, dosetili da pokrenu i po
jedan festval kratke price, obaska konkursi, izdanja, casopisi koji prate
tu formu, vaznu iz najmanje trista razloga. Mislite li da je to slucajno?
Ja ne mislim? Imam li dokaz?. Imam. Zove se: Na trecem trgu.

Mihajlo Pantic

Comments

Popular posts from this blog

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 
Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.
Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.
Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.
Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.

Voditel…

Wire - servis za razmenu poruka, pozive i video komunikaciju

Wire je kako na njihovom sajtu kažu "secure messenger". I ako se u Srbiji i na Balkanu najčešće koriste Viber, FB messenger i WhatsUp, mislim da vredi posvetiti par minuta ovom servisu. 
Wire finkcioniše kao desktop, mobilna i web aplikacija i radi na svim glavnim platformama kao što su Linux, macOS, Windows, Android, iOS. Omogućava razmenu poruka, audio i video pozive, slanje najrazličitijih fajlova, trenutne lokacije i td. Pošto je sve navedeno do sada već uobičajeno evo kratkih beleški o njegovim predostima:  Preko sajta https://wire.com/ možete otvoriti nalog koristeći mail adresu. Na ovaj način ne morate da koristite broj vaše SIM karticeNakon otvaranja naloga definišete unikatan nadimak koji ne mora biti isti kao vaše ime i prezime pa na ovaj način dodatno čuvate svoju privatnost i možete se povezati samo sa odabranim osobama koje znaju kako on glasi Sve privilegije mobilne aplikacije su nakon instaliaranja isključene. Ovo je dobro zato što na primer možete sačuvati lis…

Ћирилица - писмо које сам заборавио

Када сам пре пар година открио ћирилицу на мобилном телефону,  било је то велико откриће за мене. Почео сам да шаљем смс поруке пријатељима, постављам статусе на друштвеним мрежама и одговарам на мејлове користећи наше писмо. Скоро сви су реаговали на исти начин. Питали су ме зачуђено откуд то да одједном користим ћирилицу и зашто?  
Пре 12 година, када сам покренуо Мрежу Креативних Људи, користио сам латиницу. Више људи ми је сугерисало да не би било лоше да постоји и ћирилична верзија сајта. У том тренутку нисам имао довољно знања, одговарајућу технологију и времена да се бавим таквим прилагођавањем.

12 година касније, Гугл подржава "Gesture typing" у оквиру оперативног система Андроид и постоји речник термина на српском језику који вам сугерише остатак речи коју сте управо почели да куцате. Оно што је веома битно јесте то да када изаберете српски језик не можете да добијете као на компјутеру латиницу са нашим словима. У том тренутку сам схватио да други имају знатно већу…