Skip to main content

Nocno pesacenje / planinarenje

Prvi put sam jos pre nekih 7-8 godina na Staroj planini po punoj mesecini i sa dobrom ekipom isao u nocnu setnju od nekoliko sati i bilo je prelepo. Sjaj meseca bez oblaka je bio toliki da se mogla videti svoja senka bez problema. Jedino je nezgodno bilo prolaziti kroz sumu. Tada sam bio na foto kampu i to je bilo nesto sasvim drugacije od onog sto sam sinoc uradio.
Posle dugo vremena, moj avanturni duh nije vise mogao da izdrzi i ja sam samo ostavio kompjuter, pokupio se sa rucnom i ceonom lampom, rancem i jos par nekih potrepstina poput kabanice i sl i zaputio se u noc. Poslao sam poruku dvojici prijatelja za koje znam da bi mi se rado pridruzili i cisto da neko zna gde sam otisao za slucaj da se nesto dogodi da mi se pridruze i nazovu me na mobilini. Oni su vec bili zauzeti, ali odusevljeni idejom i naravno rekose da ih zovem ako upadnem u neku nevolju, a eto i njih drugi put. Moja zelja je samo rasla.
Prvo sam pomislio na Veliko blatiste sa leve strane Dunava, zatim na nasip, pa onda na Adu Ciganliju, Kosutnjak i na kraju dosao do mesta na koje sam zaista zeleo da idem. Avala.
Jos dok sam sedeo u autobusu koji me je vozio do podnozja, namestao sam baterije i posmatrao ljude oko sebe.
Kako je izgledalo?
Luuuuddddoooo Smile
U svakom pogledu.
Magla se spustala i vec u podnozju nakon sto sam upalio baterijsku vidljivost je bila svega 4-5 m. Sa ugasenom lampom bolje sam se snazalio, ali bih je na svaki sum palio da vidim sta je to iza, oko, pored, uz mene.
Digitalni diktafon sam okacio oko vrata, produzni mikrofon postavio na duksericu, upalio ga i krenuo. Prvo sam se sunjao kako me neki kucov, ili neki cika sa puskom uplasen za svoje imanje i prestravljen od osobe iz mraka ne bi upucao. Kako sam zalazio u sumu, postajalo je sve tamnije, a magla sve gusca. Polako se ptretvarala u oblak.
Da skratim. Jedno fenomenalno iskustvo. Izasao sam skroz na vrh do spomenika Neznanom junaku i naravno vratio se sve za nekih 2, 5 h. Horor, neopisiva lepota, mir, adrenalin, mnogobrojna unutarnja pitanja, zacudjeni ljudi u dva automobila koja su parkirana stajala ispred hotela na vrhu, misticnost, nebo bez zvezda, cetinari predivnog njihanja, sova u daljini, kapljice koje promicu dok lebde kao cestice magle i gomila njih koje kaplju nakon sto se zajedno sjedine u nekoliko vecih na listu drveca, gubljenje po stazama, zastrasujuce stepenice na drugom kraju, zavisnost coveka od tehnologije, paradoks da sam sigurniji tu jer se niko normalan ne bi pentrao po avali po takvaom vremenu i u to doba nego negde u gradu...
Neverovatno je koliko je to bilo potrebno mom mozgu, telu, dusi.
Nocas sam zadovoljan legao nakon sto sam se u kasne sate vratio u stan.

Inace, nameravam ja ovo cesce da pravim, pa mi se pridruzite ako zelite. Ko je zainteresovan?

Pozdrav!

P.S. Fotkice su pravljene mobilnim.


Hotel




Baterijska lampa koja se puni na pokret.




U povratku.


Comments

  1. E svaka cast, Tihomire! I za "avanturu" i za tekst!

    Sledeci put sigurno idemo! :)

    Milan

    ReplyDelete
  2. ziveo nemir! zivelo soucavanje s strahom i lepotom i izlistavanje utisaka! svaka cast na hrabrosti

    Sonja

    ReplyDelete
  3. Priznajem da ovo cak ni meni ne bi palo na pamet. A izgledao si kao ozbiljan, poslovan planinar, lol.
    Sledeci put evo i nas, koji smo sa tobom prosli mukotrpno iskustvo penjanja na izazov zvan Guduricki vrh. Pozdrav, Jovanka.

    ReplyDelete
  4. Znaci dogovoreno :) Ekipa se okuplja.

    ReplyDelete
  5. Mozeme li i "nie" malku juzno da se priklucime? ;)
    Ostani taka nemiren
    Pozdrav od Skopje,
    Marina

    ReplyDelete
  6. Doagama i "nie" malku juzno.
    Ostani taka nemiren!
    Pozdrav od Skopje,
    Marina

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular posts from this blog

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 
Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.
Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.
Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.
Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.

Voditel…

Wire - servis za razmenu poruka, pozive i video komunikaciju

Wire je kako na njihovom sajtu kažu "secure messenger". I ako se u Srbiji i na Balkanu najčešće koriste Viber, FB messenger i WhatsUp, mislim da vredi posvetiti par minuta ovom servisu. 
Wire finkcioniše kao desktop, mobilna i web aplikacija i radi na svim glavnim platformama kao što su Linux, macOS, Windows, Android, iOS. Omogućava razmenu poruka, audio i video pozive, slanje najrazličitijih fajlova, trenutne lokacije i td. Pošto je sve navedeno do sada već uobičajeno evo kratkih beleški o njegovim predostima:  Preko sajta https://wire.com/ možete otvoriti nalog koristeći mail adresu. Na ovaj način ne morate da koristite broj vaše SIM karticeNakon otvaranja naloga definišete unikatan nadimak koji ne mora biti isti kao vaše ime i prezime pa na ovaj način dodatno čuvate svoju privatnost i možete se povezati samo sa odabranim osobama koje znaju kako on glasi Sve privilegije mobilne aplikacije su nakon instaliaranja isključene. Ovo je dobro zato što na primer možete sačuvati lis…

Ћирилица - писмо које сам заборавио

Када сам пре пар година открио ћирилицу на мобилном телефону,  било је то велико откриће за мене. Почео сам да шаљем смс поруке пријатељима, постављам статусе на друштвеним мрежама и одговарам на мејлове користећи наше писмо. Скоро сви су реаговали на исти начин. Питали су ме зачуђено откуд то да одједном користим ћирилицу и зашто?  
Пре 12 година, када сам покренуо Мрежу Креативних Људи, користио сам латиницу. Више људи ми је сугерисало да не би било лоше да постоји и ћирилична верзија сајта. У том тренутку нисам имао довољно знања, одговарајућу технологију и времена да се бавим таквим прилагођавањем.

12 година касније, Гугл подржава "Gesture typing" у оквиру оперативног система Андроид и постоји речник термина на српском језику који вам сугерише остатак речи коју сте управо почели да куцате. Оно што је веома битно јесте то да када изаберете српски језик не можете да добијете као на компјутеру латиницу са нашим словима. У том тренутку сам схватио да други имају знатно већу…