25/04/2006

Creative commons - poziv na promociju knjige




P O Z I V
NA PROMOCIJU KNJIGE
Promocija ce se odrzati 04. Maja, 2006. godine sa pocetkom u 11:00 casova
u novoj knjizari Sluzbenog Glasnika (ugao Kneza Milosa i Narodnog fronta)

Lorens Lesig
SLOBODNA KULTURA
KAKO VELIKI MEDIJI KORISTE TEHNOLOGIJU I ZAKON
ZA GUŠENJE KULTURE I KONTROLU KREATIVNOSTI

Prevodilac
PREDRAG SINĐELIĆ

Izdavač
JP SLUŽBENI GLASNIK
Za izdavača
BRANKO GLIGORIĆ, direktor
Urednici
ILIJA VUJAČIĆ
MILKA ZJAČIĆ-AVRAMOVIĆ
Lektor
SLAVICA UZELAC-ĐOKOVIĆ
Dizajn korica
RAJNA KOSANOVIĆ-JELOVAC

LAWRENCE LESSIG (http://www.lessig.org), profesor prava i priznati profesor – naučnik na „John A. Wilson” školi pri Stanford Law School i osnivač Stanford Center for Internet and Society, kao i predsedavajući pokreta Creative Commons (http://creativecommons.org). Autor knjiga: The Future of Ideas (Random House, 2001) i Code: And Other Laws of Cyberspace (Basic Books, 1999). Lesig je član upravnog odbora Public Library of Science, Electronic Frontier Foundation, i Public Knowledge. Dobitnik je Free Software Foundation’s Award za Advancement of Free Software, dva puta naveden u BusinessWeek’s „e.biz 25”, imenovan za jednog od Scientific American’s „50 visionaries.” Diplomirao je na University of Pennsylvania, Cambridge University, i Yale Law School.


IZ KNJIGE:

(...) Slobodna kultura (Free Culture) govori o problemima koje generiše Internet čak i kada iskljućimo modem. Ova knjiga je jedan argument u prilog tome da su ratovi koji trenutno besne, a tiču se života on-line, fundamentalno uticali i na ljude koji nisu on-line. Ne postoji prekidač koji bi nas izolovao od efekata koje proizvodi Internet.

U ovoj knjizi nije toliko reč o samom Internetu. Ovde su u pitanju posledice koje ostavlja Internet na deo naše tradicije, koji je daleko fundamentalniji i daleko važniji, uprkos onima kojima je teško da to prihvate.

Ta tradicija je način na koji se stvara naša kultura. Kao što objašnjavam na stranicama koje slede, mi potičemo iz tradicije „slobodne kulture” – ali ne „slobodne” u smislu besplatne, kao što je recimo „pivo za dž” (beer for free), da se poslužim frazom tvorca ideje o pokretu za besplatan softver, već „slobode” u smislu u kom postoji „sloboda govora”, „slobodno tržište”, „slobodna trgovina”, „slobodno preduzetništvo”, „slobodna volja” i „slobodni izbori”. Slobodna kultura pruža podršku i zaštitu stvaraocima i inovatorima. Na direktan način ona to čini dajući im prava na intelektualnu svojinu, a na indirektan tako što ograničava ta ista prava, i budućim stvaraocima i inovatorima garantuje što je moguće veću oslobođenost od kontrole prošlosti. Slobodna kultura nije kultura bez vlasništva, baš kao što ni slobodno tržište nije tržište gde je sve za dž, besplatno (free). Suprotna slobodnoj kulturi je „kontrolisana kultura” (permission culture) – kultura u kojoj stvaraoci i inovatori mogu da stvaraju samo pod kontrolom moćnih ili kontrolom stvaralaca iz prošlosti.

Ukoliko bismo bili svesni ove promene, verujem da bismo joj se suprotstavili - ne samo s leve ili desne pozicije, već i kao oni koji nemaju udela u kulturnoj industriji, industriji koja je definisala dvadeseti vek. Ili, ako čak i niste u ovom smislu pozicionirani, zbog toga što promene koje ovde opisujem utiču na vrednosti koje obe strane naše političke kulture smatraju fundamentalnim, priča koju ovde pripovedam bi trebalo da vas zabrine. (...)

(...) DOK ISPISUJEM ove poslednje reči, vesti su pune informacija o tužbama RIAA protiv skoro tri stotine pojedinaca. Eminem je upravo tužen zbog semplovanja nečije muzike. Priča o Bobu Dilenu koji „krade” od japanskog autora upravo je obišla sve medije. Insajder iz Holivuda – koji insistira na anonimnosti – izveštava „o neverovatnoj konverzaciji sa dvojicom studijskih radnika. Imaju izuzetno stare sadržaje koje bi voleli da upotrebe, ali to ne mogu da urade zbog toga što ne mogu ni da započnu raščišćavanje kopirajt prava. Imaju gomilu klinaca koji bi da naprave čudo od sadržaja, ali je prvo neophodna gomila advokata koja će da, zaveže sva prava'”. Kongresmeni pričaju o legalizaciji kompjuterskih virusa koji bi napadali kompjutere koji krše zakon. Univerziteti prete studentima izbacivanjem ako budu koristili univerzitetske kompjutere zarad razmene sadržaja.

Tehnologija nam je pružila novu slobodu. Polako, neki shvataju da ta sloboda ne znači anarhiju. Slobodnu kulturu možemo da ponesemo u dvadesetprvi vek, da umetnici ništa ne izgube a da pri tom potencijal digitalne tehnologije ne bude uništen.

Zdrav razum mora da se pobuni. Mora da dela i oslobodi kulturu. Što pre, da bi se ovaj potencijal uopšte realizovao.

BAREM ĆE SE NEKI koji su pročitali ovu moju knjigu, složiti sa mnom u tome da se nešto mora učiniti kako bismo promenili smer kojim se krećemo. Izbalansiranost teme ove knjige projektuje mape koje ukazuju na to šta je sve moguće uraditi na ovom planu.

Ovu mapu delim na dva dela: onaj koji pokazuje šta svako može da uradi i onaj deo koji potrebuje pomoć zakonodavaca. Ako postoji nauk koji možemo da izvučemo iz istorije reizgradnje zdravorazumskog mišljenja, on jeste da nam je neophodna reizgradnja mase ljudi koji kritički misle o istoj stvari.

To znači da ovaj pokret mora da započne na ulicama. Mora da regrutuje značajan broj roditelja, učitelja, bibliotekara, stvaralaca, autora, muzičara, filmskih stvaralaca, naučnika – sve one koji bi ovu priču prepričali svojim rečima, i komšijama objasnili značaj ove bitke. (...)

"Lesig kaže da nikada nije kasno da malo upražnjavamo zdrav razum. To je samo jedna od stvari koje ga čine neobičnim profesorom prava i tako važnim glasom u tekućim bitkama oko kopirajta". Džon Švarc za časopis: "Američki advokat".

PRIPREMIO:
PREDRAG SINDJELIC
Tel: 011 660 569
Mob: 063 7 300 361

No comments:

Post a Comment

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: