Skip to main content

Creative commons - poziv na promociju knjige




P O Z I V
NA PROMOCIJU KNJIGE
Promocija ce se odrzati 04. Maja, 2006. godine sa pocetkom u 11:00 casova
u novoj knjizari Sluzbenog Glasnika (ugao Kneza Milosa i Narodnog fronta)

Lorens Lesig
SLOBODNA KULTURA
KAKO VELIKI MEDIJI KORISTE TEHNOLOGIJU I ZAKON
ZA GUŠENJE KULTURE I KONTROLU KREATIVNOSTI

Prevodilac
PREDRAG SINĐELIĆ

Izdavač
JP SLUŽBENI GLASNIK
Za izdavača
BRANKO GLIGORIĆ, direktor
Urednici
ILIJA VUJAČIĆ
MILKA ZJAČIĆ-AVRAMOVIĆ
Lektor
SLAVICA UZELAC-ĐOKOVIĆ
Dizajn korica
RAJNA KOSANOVIĆ-JELOVAC

LAWRENCE LESSIG (http://www.lessig.org), profesor prava i priznati profesor – naučnik na „John A. Wilson” školi pri Stanford Law School i osnivač Stanford Center for Internet and Society, kao i predsedavajući pokreta Creative Commons (http://creativecommons.org). Autor knjiga: The Future of Ideas (Random House, 2001) i Code: And Other Laws of Cyberspace (Basic Books, 1999). Lesig je član upravnog odbora Public Library of Science, Electronic Frontier Foundation, i Public Knowledge. Dobitnik je Free Software Foundation’s Award za Advancement of Free Software, dva puta naveden u BusinessWeek’s „e.biz 25”, imenovan za jednog od Scientific American’s „50 visionaries.” Diplomirao je na University of Pennsylvania, Cambridge University, i Yale Law School.


IZ KNJIGE:

(...) Slobodna kultura (Free Culture) govori o problemima koje generiše Internet čak i kada iskljućimo modem. Ova knjiga je jedan argument u prilog tome da su ratovi koji trenutno besne, a tiču se života on-line, fundamentalno uticali i na ljude koji nisu on-line. Ne postoji prekidač koji bi nas izolovao od efekata koje proizvodi Internet.

U ovoj knjizi nije toliko reč o samom Internetu. Ovde su u pitanju posledice koje ostavlja Internet na deo naše tradicije, koji je daleko fundamentalniji i daleko važniji, uprkos onima kojima je teško da to prihvate.

Ta tradicija je način na koji se stvara naša kultura. Kao što objašnjavam na stranicama koje slede, mi potičemo iz tradicije „slobodne kulture” – ali ne „slobodne” u smislu besplatne, kao što je recimo „pivo za dž” (beer for free), da se poslužim frazom tvorca ideje o pokretu za besplatan softver, već „slobode” u smislu u kom postoji „sloboda govora”, „slobodno tržište”, „slobodna trgovina”, „slobodno preduzetništvo”, „slobodna volja” i „slobodni izbori”. Slobodna kultura pruža podršku i zaštitu stvaraocima i inovatorima. Na direktan način ona to čini dajući im prava na intelektualnu svojinu, a na indirektan tako što ograničava ta ista prava, i budućim stvaraocima i inovatorima garantuje što je moguće veću oslobođenost od kontrole prošlosti. Slobodna kultura nije kultura bez vlasništva, baš kao što ni slobodno tržište nije tržište gde je sve za dž, besplatno (free). Suprotna slobodnoj kulturi je „kontrolisana kultura” (permission culture) – kultura u kojoj stvaraoci i inovatori mogu da stvaraju samo pod kontrolom moćnih ili kontrolom stvaralaca iz prošlosti.

Ukoliko bismo bili svesni ove promene, verujem da bismo joj se suprotstavili - ne samo s leve ili desne pozicije, već i kao oni koji nemaju udela u kulturnoj industriji, industriji koja je definisala dvadeseti vek. Ili, ako čak i niste u ovom smislu pozicionirani, zbog toga što promene koje ovde opisujem utiču na vrednosti koje obe strane naše političke kulture smatraju fundamentalnim, priča koju ovde pripovedam bi trebalo da vas zabrine. (...)

(...) DOK ISPISUJEM ove poslednje reči, vesti su pune informacija o tužbama RIAA protiv skoro tri stotine pojedinaca. Eminem je upravo tužen zbog semplovanja nečije muzike. Priča o Bobu Dilenu koji „krade” od japanskog autora upravo je obišla sve medije. Insajder iz Holivuda – koji insistira na anonimnosti – izveštava „o neverovatnoj konverzaciji sa dvojicom studijskih radnika. Imaju izuzetno stare sadržaje koje bi voleli da upotrebe, ali to ne mogu da urade zbog toga što ne mogu ni da započnu raščišćavanje kopirajt prava. Imaju gomilu klinaca koji bi da naprave čudo od sadržaja, ali je prvo neophodna gomila advokata koja će da, zaveže sva prava'”. Kongresmeni pričaju o legalizaciji kompjuterskih virusa koji bi napadali kompjutere koji krše zakon. Univerziteti prete studentima izbacivanjem ako budu koristili univerzitetske kompjutere zarad razmene sadržaja.

Tehnologija nam je pružila novu slobodu. Polako, neki shvataju da ta sloboda ne znači anarhiju. Slobodnu kulturu možemo da ponesemo u dvadesetprvi vek, da umetnici ništa ne izgube a da pri tom potencijal digitalne tehnologije ne bude uništen.

Zdrav razum mora da se pobuni. Mora da dela i oslobodi kulturu. Što pre, da bi se ovaj potencijal uopšte realizovao.

BAREM ĆE SE NEKI koji su pročitali ovu moju knjigu, složiti sa mnom u tome da se nešto mora učiniti kako bismo promenili smer kojim se krećemo. Izbalansiranost teme ove knjige projektuje mape koje ukazuju na to šta je sve moguće uraditi na ovom planu.

Ovu mapu delim na dva dela: onaj koji pokazuje šta svako može da uradi i onaj deo koji potrebuje pomoć zakonodavaca. Ako postoji nauk koji možemo da izvučemo iz istorije reizgradnje zdravorazumskog mišljenja, on jeste da nam je neophodna reizgradnja mase ljudi koji kritički misle o istoj stvari.

To znači da ovaj pokret mora da započne na ulicama. Mora da regrutuje značajan broj roditelja, učitelja, bibliotekara, stvaralaca, autora, muzičara, filmskih stvaralaca, naučnika – sve one koji bi ovu priču prepričali svojim rečima, i komšijama objasnili značaj ove bitke. (...)

"Lesig kaže da nikada nije kasno da malo upražnjavamo zdrav razum. To je samo jedna od stvari koje ga čine neobičnim profesorom prava i tako važnim glasom u tekućim bitkama oko kopirajta". Džon Švarc za časopis: "Američki advokat".

PRIPREMIO:
PREDRAG SINDJELIC
Tel: 011 660 569
Mob: 063 7 300 361

Comments

Popular posts from this blog

Koje formatiranje izabrati za eksterni hard disk i koja je realna USB 3.0 brzina?

Nisam ni slutio šta me čeka nakon što sam kupio novi eksterni hard disk 2TB WD Elements Portable. Naime, do sada sam koristio sličan uređaj iste firme od 1TB, ali nikada nisam obratio pažnju na formatiranje (FAT32) niti sam iskreno znao nešto više o tome. Disk je radio na svim platformama i ja sam mislio da to uglavnom tako i treba da bude. 
Prikačio sam novi hard formatiran po NTFS standardu i shvatio da ne mogu da ga koristim na Macu. Nisam se previše uzbuđivao pošto sam znao da je OS X specifičan. Linux mint je prepoznao uređaj, ali sam se iznenadio brzinom prenosa podataka. Godinama sam na raznim mestima čitao o tome kako je USB 3.0 neverovatno brži od USB 2.0 standarda i očekivao sam da sve poleti. 
Konsultovao sam se oko ovih problema sa prijateljem koji mi je predložio da probam različita formairanja i da ponekad proizvođači pogrešno označe portove pa je ovaj uređaj možda prikačen na stariji standard. Na žalost i nakon svog eksperimentisanja rezultati su bili isti. 
Počeo sam …

Kineski mobilni telefon - kopija Blackberry-ja

Kineski telefon

/ UPDATE: Posto sada imamo preko 200 komentara, mozete nastaviti da ih pisete, a videtece ih na drugoj stranici. /

Kupio sam kineski mobilni telefon koji predstavlja kopiju blackberry-ja. Ne bih sada spominjao detalje, ali recimo da je cena oko pet puta manja od originala.

Iznenadio sam se kvalitetom izrade. Plastika je odlicno obradjena i takve je smese da sticete utisak o dugotrajnosti. Dobra mesavina obezbedjuje da se telefon ne kliza u ruci, a opet nije gumen. Spojevi su fenomenalni i nigde ne postoji manjak, odnosno visak prostora medju spojevima. Deo maske telefona je od metala, kuglica za navigaciju se odlicno ponasa i zaista prelepo svetli, qwerty tastaura je cvrsta i lako se sa njom kuca (ko pre nije probao, trebace mu malo vremena da se navikne kao sto je to bio slucaj samnom), monitor je visoke rezolucije i odlicnog prikaza boja.

Uz telefon se dobijaju dve baterije, heandsefree slusalice sa daljinskim za javljanje i prekidanje razgovora, USB kabl i punjac.

Soft…

Želite li da osvojite Toshiba Folio 100 tablet računar? - priključite se online konkursu

Želite li da osvojite Toshiba Folio 100 tablet računar?
Priključite se online konkursu povodom 25-godiisnjice od trenutka kada je kompanija Toshiba kreirala prvi laptop Postanite fan "Toshiba Srbija" stranice na Facebook-uIspod ovog posta putem forma za komentare napišitepriču u 300 reči o svom prvom iskustvu sa kompjuterom, ili laptopom do 01. decembra 2010. godine Potpišite se ispod teksta i ostavite svoj mail

Konkurs će biti održan u sledećih sedam zemalja: Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Izraelu, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji. Korisnici koji žele da učestvuju treba da žive u navedenim zemljama. Prva nagrada za najbolju priču iz svake od zemalja je tablet računar Folio 100

25 priča iz svake zemlje će biti izabrano i uvršteno u regionalnu elektronsku knjigu koja će se naći nasajtu www.issuu.com


Evo i zvaničnog opisa uređaja Toshiba Folio 100:
Toshiba za prvoplasiranu priču poklanja Folio 100 koji će pobedniku ili pobednici omogućiti savršeno i jednostavno iskustvo u oblasti z…