Skip to main content

Deliblatska pescara

Juce sam sa Goranom (znate njegove radove i neke od postova na Mrezi) pesacio pescarom preko planinarskog drustva iz Panceva. Da, znam da deluje paradoksalno imati nesto sto uopste pocinje recju "planina" u Vojvodini, ali cinjenice su da su bas planinari iz tih oblasti oni sa zavidnim rezultatima.
Bilo je odlicno. Ja sam licno isao prvi put, ali uz dobre vodice i ekipu veselih i dobro raspolozenih mladica, devojaka, zena i muskaraca, pa cak i jednog neverovatno zivahnog psa (ime mu je Keli) koji je sigurno pretrcao makar 5 puta onoliko koliko smo mi prepesacili, ceo dozivljaj je bio pravo uzivanje.
Posto nas je veliki kombi provozao od Panceva nepoznatim mi putevima sa predelima kao iz prica u kojima rusticne kuce, vocnjaci i stare ograde skriveno pokazuju svoju lepotu, a pezsaz se menja svakim kilometrom, pocinjem da gubim vezu sa Beogradom i gradom uopste. Fazani na putu.
Tek sto smo prosli veliki vocnjak jabuka, ulazimo u sumu i puteve koji krivudavo nestaju u dubinu. Da, dubinu. Dobro ste procitali. Oblacimo se, uvlacimo pantalone u duboke cipele, neki stavljaju kamasne, drugi vade foto aparate i pocinje kolektivna ludnica digitalnog fotografisanja.
Keli unezvereno trci, radosna je do besvesti, a i mi sa njom. Crne je dlake pa je kontrast sa nedirnutim i predivnim beskrajno belim snegom zadivljujuc. Sa drveca se spusta na nas beli prah. Sunce izgleda kao mesec dok se rasipa kroz debeli oblak u pravo difuzno svetlo. Drvece nas stiti od zvukova i ionako slabasnog vetra.
Siblje, sasvim lepo prekriven, a ne ugazen put sa mestom za dva tocka, lavirint. Tek sto smo zakoracili, kada nas vodic javlja da je pronasao zarasli i sasvim skriveni puteljak kojim cemo doci do sledece staze kako bi smo ispostovali predvidjenu turu. Put? Gde je? Ja ne vidim nista...
A onda uz komentar “Ko ima skafander, neka krene prvi”, Milan sa osmehom gazi u dublji sneg koji tek doseze nesto vise iznad clanaka i dok pomera vitke grane rukama, otkriva nam stazu. Jedan, po jedan, nestajemo za svega par sekundi u mesavini belog tunela, vinograda i pticjeg gnezda. Ko god ima kapuljacu, stavlja je na glavu kako mu sneg ne bi upao u jaknu, za vrat.
Smejemo se kao deca, sve me to podseca na detinjstvo.
Zatvaram objektiv aparata, ali ne mogu da odolim da ne slikam neku. Ljudi ispred mene ne vide, me , a ovi iza, cude se. Zar sada?
Par puta u cucecem polozaju provlacim se kroz male otvore, nekad savijenih ledja trcim, a onda nakon jednog nagnuca, izlazimo na put. “Presekli” smo do sela. Ne znam mu ime, ali imam osecaj kao da smo u necijem dovoristu. Ispod velikog oraha pravimo prvu pauzu i ja skidam jaknu, zatim ogromni dzemer i ostajem u majci. Goran mi pridrzava skinuto i zatim uzimam ponovo jaknu, a dzemper guramo u ranac pun toki-vokija, mp3 plejera, dodatnih rukavica i svega ostalog sto mi nece, a moze zatrebati. Nova serija fotki, cak i jedna polu-grupna.Komentarise se: “Honorare uplacujes naknadno...”, a ja dajem odgovor “Ako skines jos nesto, onda moze...” i naravno krece skidanje, onako simbolicno, a momak koji je bas rekao da nema problema za dobre pare nasmejano odlucuje da se ne upusta u tako nesto posto je cuo da su fotke navodno za gay magazin ;)
Izlazimo na poljanu-vidikovac i uzvamo koliko nam vidljivost dopusta. Vetar pirka i sunce trajno nestaje, ali ostace do kraja misticno svetlo.
Slede, brda i brdasca, tacka od 197 m nadmorske visine, cetinari, prolakak kroz nekoliko dobro “odrzavanih” planinarskih rupa u ogadi, uvaline, zivotinjske rupe, lisicji i srndacevi otisci, pauze za ukusne sendvice i tecnost, dve devojke koje kao berza planinarske opreme saraju po modelima, izboru, mestima za kupovinu... , sale postaju sve prikladnije, polako se upoznajemo i saznajemo nesto vise jedni o drugima, trosimo baterije na digitalcima kao i memoriju, manuelno slikanje vise nije u fazonu pa automatika preuzima svoje, osmatracnice za pozar, lovacke ceke, neprestana promena terena u crno belim kontrastima sa nebom koje kao da nas posmatra i s’ vremena navreme proizvodi cudesne sare, putevi.
Keli se malo primirila. Jos ne oseca upalu misica koju ce tek dobiti, ali zato je namirisala ljudsko prebivaliste i druge pse, stoku.
Nakon dva-tri velika zaokreta izlazimo na cistinu razvucenu nizovima identicno isecenog drveca pripremljenog za dugu zimu, za ko zna sta. Koze i jarac cupkaju nesto pod snegom i gledaju nas kao da prvu put vide ljude kojih zaista nije ni bilo na putu. Mi onako ispunjeni i zadovoljni pratimo Milana do obliznje kuce iz koje izlazi nas vozac jos topao od grejanja i cekanja u necijem domacinskom domu. Pita nas koliko ste presli, a mi mu odgovaramo negde oko 20-ak km. Kombi je topao i poslednje fotografije su nacinjene jer nam se objektivi magle, a tek tada pocinjemo da se uzivljavamo u ulogu uspesnog lovca koji se vraca u svoju brvnaru kraj kamina i u iscekivanju tople kupke krecemo ka Pancevu.

Comments

Popular posts from this blog

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 
Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.
Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.
Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.
Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.

Voditel…

Wire - servis za razmenu poruka, pozive i video komunikaciju

Wire je kako na njihovom sajtu kažu "secure messenger". I ako se u Srbiji i na Balkanu najčešće koriste Viber, FB messenger i WhatsUp, mislim da vredi posvetiti par minuta ovom servisu. 
Wire finkcioniše kao desktop, mobilna i web aplikacija i radi na svim glavnim platformama kao što su Linux, macOS, Windows, Android, iOS. Omogućava razmenu poruka, audio i video pozive, slanje najrazličitijih fajlova, trenutne lokacije i td. Pošto je sve navedeno do sada već uobičajeno evo kratkih beleški o njegovim predostima:  Preko sajta https://wire.com/ možete otvoriti nalog koristeći mail adresu. Na ovaj način ne morate da koristite broj vaše SIM karticeNakon otvaranja naloga definišete unikatan nadimak koji ne mora biti isti kao vaše ime i prezime pa na ovaj način dodatno čuvate svoju privatnost i možete se povezati samo sa odabranim osobama koje znaju kako on glasi Sve privilegije mobilne aplikacije su nakon instaliaranja isključene. Ovo je dobro zato što na primer možete sačuvati lis…

Ћирилица - писмо које сам заборавио

Када сам пре пар година открио ћирилицу на мобилном телефону,  било је то велико откриће за мене. Почео сам да шаљем смс поруке пријатељима, постављам статусе на друштвеним мрежама и одговарам на мејлове користећи наше писмо. Скоро сви су реаговали на исти начин. Питали су ме зачуђено откуд то да одједном користим ћирилицу и зашто?  
Пре 12 година, када сам покренуо Мрежу Креативних Људи, користио сам латиницу. Више људи ми је сугерисало да не би било лоше да постоји и ћирилична верзија сајта. У том тренутку нисам имао довољно знања, одговарајућу технологију и времена да се бавим таквим прилагођавањем.

12 година касније, Гугл подржава "Gesture typing" у оквиру оперативног система Андроид и постоји речник термина на српском језику који вам сугерише остатак речи коју сте управо почели да куцате. Оно што је веома битно јесте то да када изаберете српски језик не можете да добијете као на компјутеру латиницу са нашим словима. У том тренутку сам схватио да други имају знатно већу…