Skip to main content

Sajam razvojnih ideja 2006. za zemlje Zapadnog Balkana

Sajam razvojnih ideja 2006. za zemlje Zapadnog Balkana

Regionalno takmicenje: Inovacije u stvaranju novih radnih mesta u formalnom sektoru



Uputstva za ucešce u takmicenju





Uvod



Kancelarije Svetske banke u zemljama Zapadnog Balkana sa zadovoljstvom najavljuju
održavanje prvog Sajma razvojnih ideja za zemlje Zapadnog Balkana. Sajam razvojnih
ideja Zapadnog Balkana je takmicenje za dodelu donacija. Ovim programom se
identifikuju i direktno podržavaju nove i inovativne ideje iz Albanije, Bosne i
Hercegovine, sa Kosova, iz Makedonije i Srbije i Crne Gore. Sajam razvojnih ideja za
zemlje Zapadnog Balkana ima za cilj da podstakne kreativnost u rešavanju jednog od
najznacajnijih pitanja razvoja regiona - stvaranje novih radnih mesta u formalnom
sektoru.



Prijave ce se primati od najšireg kruga inovatora razvoja - organizacija civilnog
društva, privatnog sektora, fondacija, pojedinaca, univerziteta, kao i vladinih
agencija u partnerstvu sa nekom od prethodno navedenih institucija.





Tema



Sajam razvojnih ideja za zemlje Zapadnog Balkana usredsreden je na stvaranje novih
radnih mesta zbog toga što je nezaposlenost jedna od najvecih prepreka ekonomskom
razvoju u zemljama ucesnicama. Istraživanje o tržištu rada pokazuje da je u 2003.
godini stopa nezaposlenosti na Kosovu iznosila preko 47 posto. Iako je stopa
nezaposlenosti u Albaniji iznosila 14.4 posto, u nekim delovima zemlje ona doseže
cak do 25 posto. U 2004. godini, prema zvanicnim podacima stopa nezaposlenosti u
Bosni i Hercegovini iznosila je 40 posto, dok Srbiju i Crnu Goru muci 18.5 posto
nezaposlene radne snage. Iza ovih procenata stoje milioni pojedinaca u potrazi za
poslom koji bi im dao šansu da obezbede bolji i sigurniji život za sebe i svoju
porodicu.



Narocito je zabrinjavajuce to što u svim ovim zemljama najveci broj nezaposlenih ili
onih koji rade u sivoj ekonomiji cine mladi. Mladi koji su bez posla ne mogu da se
raduju buducnosti, a nedostatak posla ili prilika da ga nadu povecava rizik da
zapadnu u siromaštvo. Mnogi od njih napuštaju zemlju u potrazi za boljom buducnošcu
na zapadu. Upravo su najbolji i najpametniji medu onima koji traže svoju šansu u
razvijenim zemljama, povecavajuci odliv mozgova iz domovine.



Više od jedne decenije Balkan su mucili oružani sukobi, ratovi i gradanski nemiri.
Trenutna politicka stabilnost u regionu veoma je krhka. Ovakva situacija sprecava
razvoj i cesto je prepreka bržem i održivijem privrednom rastu.



Imajuci u vidu specificne probleme nezaposlenosti medu mladima i korist od jacih
veza medu narodima u regionu, Sajam razvojnih ideja 2006. za zemlje Zapadnog Balkana
dace prednost projektima koji nude rešenja za pitanja nezaposlenosti mladih i
promovišu regionalnu saradnju.



Sajam razvojnih ideja 2006. za zemlje Zapadnog Balkana ima za cilj da podrži
inovativne i održive projekte koji ce ljudima obezbediti pocetno finansiranje i time
im omoguciti da svoje ideje za stvaranje novih radnih mesta pretvore u stvarnost.
Na ovaj nacin, Svetska banka i drugi donatori dobice dragocen uvid u moguce nacine
obezbedivanja efikasnih mogucnosti zapošljavanja. Istovremeno, bice to dodatni
podsticaj za ekonomski razvoj zemalja ucesnica. Verujemo da ce zemlje ucesnice imati
koristi od ovog takmicenja, ne samo kroz mogucnost repliciranja uspešnih rešenja vec
i kroz ucenje jedni od drugih.





Pravo na ucešce



Sajam razvojnih ideja 2006. za zemlje Zapadnog Balkana otvroren je za širok krug
organizacija, ukljucujuci:



a.. nevladine organizacije (NVO) i druge organizacije civilnog društva,
b.. privatna preduzeca,
c.. univerzitete i škole,
d.. pojedince u saradnji sa registrovanom organizacijom/institucijom,
e.. medunarodne NVO i organizacije civilnog društva u saradnji sa registrovanim
organizacijama u zemljama ucesnicama, kao i
f.. lokalne samouprave, opštine i centralne vladine institucije u saradnji sa
drugim pravnim licima iz zemalja ucesnica koji imaju pravo na ucecce


Kriterijumi za pravo na ucešce bice identicni za sve zemlje ucesnice.



Vršice se provera prijavljenih projekata kako bi se utvrdilo da li su u skladu sa
sledecim kriterijumima:



– Predlagac projekta mora da bude organizacija koja je pravno registrovana,
ili projekat želi da sprovede sa partnerskom organizacijom koja je pravno
registrovana.

– Ukoliko je predlagac projekta lokalna samouprava, ili opština ili
institucija centralne vlasti, predlog projekta mora da bude u saradnji sa nevladinom
organizacijom/privatnim preduzecem, u protivnom nece biti uzet u razmatranje.

– Ukoliko je predlagac projekta medunarodna organizacija, predlog projekta
mora da bude u saradnji sa lokalnom organizacijom koja je pravno registrovana u
zemlji u kojoj bi projekat bio implementiran, u protivnom nece biti uzet u
razmatranje.

– Ukoliko je predlagac projekta pojedinac ili porodica, predlog projekta mora
da bude u saradnji sa drugom pravno registrovanom organizacijom (NVO, organizacija
civilnog društva, privatno preduzece), u protivnom nece biti uzet u razmatranje.

– Predloženi projekat mora da bude realizovan u jednoj ili više zemalja
ucesnica Sajma razvojnih ideja 2006. za zemlje Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i
Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Srbija i Crna Gora).

– Maksimalan iznos pojedinacne nagrade bice oko $35.000

– Implementacija projekta treba da bude završena u roku od 12 meseci.

– Predlog projekta mora da bude na engleskom jeziku ili na zvanicnom jeziku
bilo koje od zemalja ucesnica.

– Predlog projekta ne sme da bude duži od 4 strane. Projekti duži od cetiri
strane nece biti uzeti u razmatranje.

– Predlozi projekta moraju se predati najkasnije 30. januara 2006. do 17:00.





Kriterijumi procene projekta



Svi predlozi projekta koji su u skladu sa kriterijumima za pravo na ucešce bice
procenjeni prema sledecim kriterijumima:



1.. Inovacija – Projekat mora da predstavi ideju koja cini nov pristup rešenju
stvaranja novih radnih mesta u formalnom sektoru i koji bi bio koristan za
nezaposlene ljude
2.. Rezultati – Projekat mora jasno da pokaže kako doprinosi stvaranju novih
radnih mesta
3.. Održivost – Projekat mora da pokaže da ce ici ka samoodrživosti nakon perioda
implementacije
4.. Mogucnost primene drugde – Projekat mora da pokaže da može da bude primenjen i
negde drugde


Sa posebnom pažnjom razmatrace se projekti koji pokažu sposobnost da potpomognu
zapošljavanje mladih i podstaknu regionalnu saradnju.



Svaka od zemalja ucesnica imace svoje timove procenitelja, sastavljene od strucnjaka
u oblastima razvoja i zapošljavanja, kao i nekih poznatih licnosti. Ovi timovi
pregledace sve predloge projekta koji imaju pravo na ucešce i odabrati deset
finalista iz svake zemlje. Tim menadžera Svetske banke zatim ce odabrati dodatnih
pet finalista koji pokažu jedinstven razvojni potencijal, bez obzira iz koje zemlje
ucesnice dolaze.





Kako da prijavite projekat



1.. Za prijavu projekta mora se koristiti specijalni formular za prijavu projekta
za Sajam razvojnih ideja za zemlje Zapadnog Balkana. Formular možete naci na ….


2.. Predlog projekta mora da poštuje ogranicenja broja strana/reci koja su
navedena u formularu za prijavu, u protivnom nece biti uzet u razmatranje.


3.. Predlog projekta možete poslati emailom, poštom ili predati licno.


4.. Kontakt informacije kancelarije Svetske banke u svakoj od zemalja ucesnica
možete naci u tabeli dole.


5.. Predlog projekta obavezno poslati kancelariji Svetske banke u onoj zemlji u
kojoj ce projekat biti implementiran. Predlog projekta koji ima regionalni
karakter ili ce biti implementiran u više od jedne zemlje treba poslati
kancelariji Svetske banke u zemlji u kojoj se nalazi izvršilac projekta.






Zemlja
Kontakt osoba
E-mail i tel.
Adresa
Web adresa

Albanja
Ana Gjokutaj
agjokutaj@worldbank.org

+355 4 240 587/8/9
The World Bank Country Office,

Rr. Deshmoret e 4 Shkurtit, No. 34

Tirana,

Albania
www.worldbank.org.al

Bosna i Hercegovina
Srecko Latal
slatal@worldbank.org

+387 33 251-500
The World Bank Country Office, Fra Andjela Zvizdovica 1, 71000 Sarajevo, Bosnia
and Herzegovina
www.worldbank.org.ba

Kosovo
Špend Ahmeti,

Kostas Bakoyanis


sahmeti@worldbank.org

kbakoyannis@worldbank.org,



+ 381 38 249 459

+ 381 38 248 780


The World Bank Kosovo Office; Muje Ulqinaku No 3

Pristina, Kosovo
www.worldbank.org/kosovo

Makedonija
Denis Boškovski
dboskovski@worldbank.org

+389 2 31 17 159
The World Bank Country Office,

Leninova 34, 1000 Skopje, Macedonia
www.wordbank.org.mk



Srbija i Crna Gora
Vesna Kostic
vkostic@worldbank.org

mpopovic@worldbank.org

jvukoje@worldbank.org

+381 11 3023 700

+381 11 3023 747
The World Bank Country Office,

Bulevar Kralja Aleksandra 86,

11000 Beograd,

Srbija i Crna Gora


www.worldbank.org.yu

Comments

Popular posts from this blog

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 
Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.
Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.
Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.
Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.

Voditel…

Ћирилица - писмо које сам заборавио

Када сам пре пар година открио ћирилицу на мобилном телефону,  било је то велико откриће за мене. Почео сам да шаљем смс поруке пријатељима, постављам статусе на друштвеним мрежама и одговарам на мејлове користећи наше писмо. Скоро сви су реаговали на исти начин. Питали су ме зачуђено откуд то да одједном користим ћирилицу и зашто?  
Пре 12 година, када сам покренуо Мрежу Креативних Људи, користио сам латиницу. Више људи ми је сугерисало да не би било лоше да постоји и ћирилична верзија сајта. У том тренутку нисам имао довољно знања, одговарајућу технологију и времена да се бавим таквим прилагођавањем.

12 година касније, Гугл подржава "Gesture typing" у оквиру оперативног система Андроид и постоји речник термина на српском језику који вам сугерише остатак речи коју сте управо почели да куцате. Оно што је веома битно јесте то да када изаберете српски језик не можете да добијете као на компјутеру латиницу са нашим словима. У том тренутку сам схватио да други имају знатно већу…

Wire - servis za razmenu poruka, pozive i video komunikaciju

Wire je kako na njihovom sajtu kažu "secure messenger". I ako se u Srbiji i na Balkanu najčešće koriste Viber, FB messenger i WhatsUp, mislim da vredi posvetiti par minuta ovom servisu. 
Wire finkcioniše kao desktop, mobilna i web aplikacija i radi na svim glavnim platformama kao što su Linux, macOS, Windows, Android, iOS. Omogućava razmenu poruka, audio i video pozive, slanje najrazličitijih fajlova, trenutne lokacije i td. Pošto je sve navedeno do sada već uobičajeno evo kratkih beleški o njegovim predostima:  Preko sajta https://wire.com/ možete otvoriti nalog koristeći mail adresu. Na ovaj način ne morate da koristite broj vaše SIM karticeNakon otvaranja naloga definišete unikatan nadimak koji ne mora biti isti kao vaše ime i prezime pa na ovaj način dodatno čuvate svoju privatnost i možete se povezati samo sa odabranim osobama koje znaju kako on glasi Sve privilegije mobilne aplikacije su nakon instaliaranja isključene. Ovo je dobro zato što na primer možete sačuvati lis…