Skip to main content

Posts

Showing posts from April, 2005

Emir Kusturica & No smoking Orchestra

Pokusajte da nadjete pesme koje su oni pravili. Zaista ima odlicnih pesama i kombinacija stilova koje te dizu na noge i raspaljuju raspolozenje. Bas ovih dana preslusavam jedan mp3 disk ciganske muzike i poceo sam da ga obozavam. Ne prijaju mi sve pesme, ali zato kada raspali neki davno zapisani snimak nekog no name muzicara i njegovog no name orkestra, mislim da se sve probudi. Ima nesto u onom savetu "Slusaj muziku sog podnevlja". Pozdrav!

Uzivam

Uzivam u svemu sto radim i svaki dan mi je lepsi od predhodnog. Radim ono sto volim i to me ispunjava. Sve ovo sa Mrezom razgaljuje mi dusu i cini da se smejem zadovoljan, a masta radi i radi dok zamisljam sta sve jos zelim da ostavarim i decak u meni koji je snovao snove, sada ih zivi i uziva u onim koji ce tek doci.    Srecan sam i plesem nogama u ritmovima veselja.    Laku noc.

Pearl Jam

Pearl Jam je jedan od retkih grupa koja me uvek pogodi i koja nosi toliko dobrog u sebi da svaki put iznova nezasito uzivam u njihovim delima, emocijama i svemu sto bude u meni. Deo su moga odrastanja i to onog posebno lepog dela. Poslusajte pesmu "Black".

Sumski duh

Neverovatna je apatija nasih ljudi i distanca od realnosti. Toliko njih smatra da ono sto dobijajau jeste njihovo pravo i da to nicim ne moraju da zasluze. Pokusaj da reaguju, a kamoli pripreme svoju akciju, ili se makar ukljuce u neciju jeste uvek iznenadjujuci. Svako u svom svetu, fino shizofrenican i totalno nesredjen u svojoj nenormalnoj sredjenosti. Predstave nasih roditelja, mesaju se sa onim od nasih baba i deda, a jos uvek zivim vidim i repove pra generacija. Buduce tapkaju u mraku i cunjaju zaglusenih cula. Cene se pogresni postupci, snopovi generacija, bas kao peteljke cvetova sasusuju se i venu dok negativna selekcija pobedjuje u svoj svojoj nepravdi. Ne znas kuda da krenes, koji je pravi put, koji je tvoj put, kome cu udovoljiti i hocu li ikada biti svoj. Kidaju svojim bliznjim meso sa nogu, sebe rastacu i ponovo presipaju i svi u nekom hoivudsko-matrix-balksansko-zatvoreno-rasturenom i nakon toga nakaradno sklopljenom svetu upadaju u depresiju sve dublje i dub…

Dobre Vode

Na Rajcu je bilo odlicno. Rekao bih da je najbolji deo bio odlazak do Dobrih Voda, planinarske kucice iz prastarih vremena sa niskim plafonom, drveno-kamenom gradjom i posebnom atmosferom tajnovitosti i ususkanosti u predivnoj prirodi i jedva primetnom delicima snova planinara koji su voleli da uzivaju. Izdvojio sam se malo do sledeceg vrha i ususkao u cetinarsku sumu na cijem kraju se i dalje kopnio sneg. Osecao sam se kao patuljak iz bajki, a zelja da uzmem ranac, sator i jos par sitnica i zaputim se u nepoznato-poznato, van civilizacije i uz miris smole na debelom tepihu oker iglica smugnem u dubinu jacao je toliko da sam u svojim otiscima stopala u vlaznom snegu stajao dugo i dugo grejuci grudi suncem, a hladeci ledja vetrom promenljive temperature i pravca. Ni sam ne znam da li sam jos uvek tamo, ili sam vec odputovao, ali svakako ovde nisam. Prepoznajem stvari oko sebe i one prepoznaju mene, ali na onaj cudni i suvise prepoznatljiv nacin.