25/03/2005

Ljubav

Slusam Aretu Frenklin - "(You make me feel like) A natural woman"
Ucili su nas putem knjiga, filmova i svih mogucih medija da su nekada muskarci znali kakvi muskarci trebaju da budu i da su zene znale kakve zene trebaju da budu, kao i da su oba pola znala kakvi njihovi medjusobni odnosi trebaju da budu.
Cini se da danas takve stvari padaju u vodu. Imamo vise slobode nego ikad, a zudimo za klasicnim odnosima. Da li je antropologija nadjacala ritam ljudskog razvoja pobunivsi se u odnosu na brze promene danasnjice terajuci coveka da prihvati neke oprobane i utvrdjene odnose, ili su ljudi poceli da drugacije gledaju na tu vekovnu vezu u eri baratanja genetskim materijalom i zaokupljenoscu velikom kolicinom podataka, zahteva i poslova.
Sta to izjeda ljude? Zasto se osecaju praznim (neki to zaista i jesu)? Da li je ljudski mozak suvise okostao da bi u tako kratkom periodu mogao da proprati promene? Uspeva li gen da stvori zapis prilagodjen sledecoj generaciji?
Ceo sitem nije napravljen za osobe stvarno fleksibilnog uma. Trazi se fleksibilnost unutar sistema, ili eventualno podsistema, ali ljudi sa vremenom prilagodjenim sebi i u stvarnom kontaktu sa sobom i zeljom za promenom, kao i mogucnoscu da istu sprovedu u delo, brzo sagorevaju i buvaju pojedeni.
Da li zivite zivotom koji zaista zelite?

4 comments:

  1. Preporučujem ti Angel od Arete Frenklin, jedna od mojih omiljenih.

    Ovo izgleda dobro, moraću da pročitam - prvi utisak je: odlično!

    Amika

    ReplyDelete
  2. Znaci ukusi nam se poklapaju :) I meni je Angel jedna od omiljenih. Imam jednu kombinaciju jazz mp3-ja na kojoj je dosta njenih pesama, pa uzivam povremeno u njima i toliko su dobre da ih se nikako nisam zasitio, a i mislim da se to nikada nece dogoditi.
    Volim i Elu Ftzgerald i upravo uzivam u njenim pesmama koje do sada nisam cuo.
    Drago mi je da ti se sve ovo svidja, a posebno kada je tako dobro misljenje.
    Pozdrav!

    ReplyDelete
  3. Tihomire, pitanje (mislim na celo, pod naslovom Ljubav) je odlično postavljeno i pravo. Sa jednom dopunom za njegov prvi deo: moja je teza da svako od nas proživi po nekoliko života u kojima se menjamo – fizički (nažalost) i psihički (na sreću našu). Oni koji rade na sebi, što je kod tebe očigledno, taj drugi razvoj imaju jači, brži, celovitiji. Dodaj tome fizički razvoj, godine koje ipak prolaze, iskustvo, i eto ti odgovora.

    Zašto se ljudi osećaju prazni? Pa svi se zdušno trude – od TV, većine filmova, mnogih knjiga – da nas zabave i zatrpaju sadržajima koji nas duhovno uspavljuju. Ono što je nužno u životu pretvaraju u bitno.

    Otud većinu ispunjava pre svega moć i vlast jer time nešto ostvaruju u okviru sistema, sistem ih prihvata i potvrdjuje. Sistem obožava prilagodljive, one koji se lepo snalaze i ispunjavaju kao ličnosti u, kako si to dobro rekao, podsistemima koji su im dodeljeni. Ako se tu zadrže, odlični su, ako su im i oni tesni – e, čekaj, ovaj nešto hoće, on smeta…

    Ovo vredi preneti i nastaviti na Mreži Kreativnih Ljudi. Imaš prednost, prvi si počeo…

    ReplyDelete
  4. Covek koji se ne menja, po meni prestaje da bude covek.
    Prenecu ovu temu na Mrezu nakon sto resim finansije za memoriju.
    Pozdrav!

    ReplyDelete

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: