26/09/2016

Mreža Kreativnih Ljudi - kraj projekta

Mreža Kreativnih Ljudi - logo
Mreža Kreativnih Ljudi - logo

Mreža je projekat koji sam započeo pre oko 13,5 godina.

Naučio sam puno i zahvalan sam za stečeno iskustvo. 
Ipak, već nekoliko godina unazad nemam vremena da je razvijam kao što sam to nekada činio. 
Imam potrebu da radim nešto novo i osećam da je vreme da nastavim dalje.

Veliko hvala svim rođacima, prijateljima, saradnicima, članovima i posetiocima koji su omogućili da ona funkcioniše i postoji ovoliko dugo.

Sajt će sigurno biti dostupan još mnogo godina, ali se od naredne nedelje neće objavljivati novi sadržaj.

05/07/2016

Мобилна апликација за навигацију и информације о саобраћају уживо - Waze

Пре пар месеци објавио сам твит о томе како Гугл мапе дају поприлично ажуран и добар преглед саобраћаја уживо. Убрзо након тога, добио сам одговор са налога @wazeserbia да исте податке и још много тога више нуди мобилна апликација Waze.


Waze апликација
Waze апликација
Двоумио сам се да ли да је испробам зато што Гугл има огроман број корисника, невероватно пуно информација и користи Андроид мобилне телефоне да освежи и прикаже прикупњене податке. У међувремену је у нашу компанију дошао Никола Стојковић који већ годинама ради на овом пројекту о чему говоре и његове титуле: ”Global Champ, Coordinator, Country Manager, Champ Mentor, Area Manager...”. Сазнао сам да је апликацију 2013. године купио Гугл за ”само” 1,3 милијарде долара. Свако од 100 запослених у том тренутку добио је по 1,2 милиона долара. Није лоше зар не? Самим тим, подаци које видите у апликацији заправо долазе од овог гиганта  и практично ништа не губите у односу на већ споменуте Гугл мапе.


Најава радара за контролу брзине
Најава радара за контролу брзине
Након што сам одбацио главну дилему, решио сам да тестирам Waze, а Никола је постао мој ”Waze ментор” кога сам редовно гњавио различитим питањима на која ми је он давао конкретне одговоре и откривао различите сервисе који раде и преко веб браузера као што је на пример мапа уживо.


Цена горива на пумпама
Цена горива на пумпама
Ово су моји утисци након првих 1000 километара: 
  • Апликација се отвара брзо и уколико сте добро подесили свој телефон, проналази локацију готово истог трена 
  • Навигација је прецизна. Поседује ажурну базу и мала је вероватноћа да нећете пронаћи локацију коју тражите 
  • Интерфејс је једноставан и лак за коришћење. Ипак, потребно је неко време како бисте научили да користите све функције и да то радите инстинктивно током вожње (при малим брзинама пошто вам апликације у супротном не дозвољава унос због ваше сигурности). Мислим да овде дефинитивно постоји простор за унапређење и да би гласовни унос био права ствар. На пример реченица”Waze, рупа” може аутоматски да означи место на коме се налази рупа на путу

Заобилажење гужве
Заобилажење гужве
  • Извештаји корисника су мало благо. Више пута ми се десило да ми на време искочи обавештење о полицијској партоли, радовима на путу, затвореној улици, камери за мерење брзине, радару, или неком инциденту као што је на пример судар и да након тога променим путању. Трудио сам се кад год је то могуће да и ја допринесем заједници. Једне вечери успео сам да унесем три удеса, а више крисника ми се захвалило путем апликације 

Поделите своју локацију са пријатељима
Поделите своју локацију са пријатељима
  • Waze троши добар део батерије па ако идете на пут, или намеравате да је користите дуже од два сата, обавезно телефон прикључите на пуњач у колима 
  • И ако не подржава офлан мапе и податке о саобраћају синхронизује путем интернета, користи веома мало мегабајта па готово да нећете осетити икакву промену у оквиру вашег месечног пакета. У мом случају је то 47 мегабајта у Јуну
  • Можете дефинисати адресу ваше куће, посла и других локација и убудуће долазити до њих буквално једним кликом 

Синхронизовање информација у току вожње
Синхронизовање информација у току вожње
  • Уколико повежете ваш календар са апликацијом, обавестиће вас када да започнете вожњу и која је најбоља путања у том тренутку како бисте избегли гужву и стигли на време 
  • Можете се повезати са пријатељима које имате на друштвеним мрежама Фејсбук и Твитер и пратити напредак до заједничког одредишта 
  • Повећање брзине се региструје одговарајућим бројем и попуњавањем круга око тог броја. Уколико прекорачите ограничење круг ће постати црвене боје и дискретно вас упозорити 
  • Апликација учи и временом ће се прилагодити вашој омиљеној путањи, а на основу гужви и многих других елемената мењати предлоге које вам даје у току вожње 
Waze нуди читав низ функција о којима нећу писати овде већ вас позивам да је тестирате, да поделите ваше мишљење са нама и да је редовно користите пошто њена прецизност зависи пре свега од броја активних корисника. 


Waze ранац и налепнице
Waze ранац и налепнице
Једног дана, Никола је на посао донео Waze ранац и налепницу за кола. Одушевио ме је поклоном. Са задовољством могу да кажем да одавно нисам видео тако добру и чврсто повезану, страствену заједницу. Ранац је код мог клинца и без њега не иде на тренинге, а налепница сада представља саставни и препознатљиви део мог аутомобила. 

12/03/2016

Spoj čokoladnog zadovoljstva i promocije kompanije

Eugen Chocolate Fantasy
Eugen Chocolate Fantasy
Ako ikada budete imali nedoumicu oko poklona, veoma je mala verovatnoća da ćete pogrešiti sa čokoladom. 

Sveske, olovke, USB memorije, solarni punjači za mobilne uređaje, anti-stres loptice, kačketi, torbe i slični predmeti su nešto na šta su ljudi već uveliko navikli, imaju nekoliko primeraka kod kuće i dobijaju ih od svake kompanije. Sa druge strane, kvalitetne čokoladice različitih ukusa sa brendiranim omotom su nešto čemu retko ko može da odloli, pogotovu kada napunite veliku staklenu činiju i pozovete prisutne da se posluže. Deo ljudi će prvi put saznati za vašu kompaniju, deo njih će porazgovarati sa vama, a deo će čokoladice preporučiti prijateljima i svratiti po novu dozu šećera. U svakom slučaju nećete proći nezapaženo.


Eugen čokolada - Exclusive Collection
Eugen čokolada - Exclusive Collection
Isto važi i za pažljivo odabrana, ekskluzivna pakovanja namenjena poslovnim partnerima, potencijalnim klijentima i kolegama kojima želite da obeležite ključne događaje i trenutke vredne pamćenja.


Chocolate truffles & hazelnuts
Chocolate truffles & hazelnuts
Firma sa kojom smo imali veoma dobro iskustvo i koja sarađuje sa velikim brojem kompanija jeste Eugen Chocolate. Brzo i lako smo se dogovarali oko dizajna, količine, isporuke i drugih detalja, a proizvodi su uvek bili sveži. Ukoliko bi nakon nekog događaja preostalo nešto čokolade, bila je pravi hit u kancelariji.

Chocolate barks - fruits & nuts
Chocolate barks - fruits & nuts

Stupio sam u kontakt sa direktorom kompanije, gospodinom Jovanović Petrom kako bi saznao nešto više o njenom poslovanju i proizvodima koje nudi:

  • Koje godine je nastala vaša kompanija?
Partner Đura Baran i ja smo 2007. godine po povratku iz Amerike sasvim slučajno započeli da razvijamo čitavu ideju i ako smo pre toga bili najbolji prijatelji još iz gimnazije.
  • Ko je osnivač kompanije i kako ste započeli svoje poslovanje?
Đura je diplomirani inženjer elektrotehnike i na početku je bio zadužen da smisli kako će sve ovo raditi. Ja sam magistar tehnoloških nauka i moj zadatak je bio da osmislim kako će sve izgledati. Sada se nažalost obojica bavimo samo prodajom.
  • Koliko ljudi zapošljavate i gde se nalazite?
Proizvodnja se nalazi u malom vojvođanskom selu Gložan, nedaleko od Novog Sada uz Dunav prema Hrvatskoj. Zapošljavamo dvadesetak ljudi.
  • Ko sve čini vaš tim?
Na početku je pored nas dvojice tu bila i moja sestra (etnolog) koja je malo uobličila čitavu priču. Nakon toga su nam se sasvim slučajno pridružili diplomirana slikarka i inženjer grafičarstva što je značajno podiglo već visoke standarde u kreiranju ambalaže. Sve je to uticalo na povećanje prodaje.


Različite vrste čokolade (crna, bela, sa đumbirom i limunom, lešnikom i kokosom, spekulasom)
Različite vrste čokolade (crna, bela, sa đumbirom i limunom, lešnikom i kokosom, spekulasom)
  • Sa kojim preprekama ste se susretali u početku i kako ste ih prevazišli?
Trudli smo se da kroz sve problem prolazimo što samostalnije, da bi naučili kako sve radi, od knjigovodstva, pravnog dela, dizajna, receptura, standarda, prodaje, održavanja, gradnje… Sve je predstavljalo problem, pogotovo kad se pre toga nikad nisi susretao sa nekim stvarima, ali upornošču i posvećenošću uspeli smo da ih prevaziđemo.
  • Šta vam je najveća prepraka danas?
To što Srbija nije članica EU. To nam otežava plasman proizvoda, koji su po svom kvalitetu u rangu, ili čak iznad, onih koje evropsko tržište nudi
  • U čemu uzivate i šta vas motiviše da se bavite ovim poslom?
Estetika, hedonizam, perfekcionizam, izazovi.
  • Odakle nabavljate namirnice?
Sve sirovine koje koristimo za pravljenje čokolade su visokog kvaliteta. Isto važi i za kutijice u koje pakujemo proizvode. Najveći deo sirovina i materijala uvozimo iz Nemačke i Italije…
  • Da li poslujete po ISO i HACCP standardima i kada ste ih uveli?
Prizvodimo po svim principima HACCP-a i posedujemo ISO standard od samog početka, kada to još nije bilo tako uobičajeno u našoj zemlji.
  • Koji proizvodi se najbolje prodaju?
Tu nema pravila. Kada smo počeli da prodajemo belu čokoladu sa makom i medom, svi su nas odjednom pitali za nju. Sa druge strane kada smo uveli marcipan niko ga nije naručivao i za malo da odustanemo od njega. Stvari koje su neuobičajene, kao na primer crna čokolada sa biberom i pomorandžom su jedni od najtraženijih artikala.
  • Koji proizvod vi najviše volite?
Marcipan sa pomorandžinom korom u crnoj čokoladi. Ko voli, razumeće.


Čokolada sa motivima iz Srbje
Čokolada sa motivima iz Srbje
  • Koja ambalaža je najpopularnija?
Čokolade se najviše kupuju kao poklon. Od povoda zavisi da li će dezen sadržati srce, neki motiv iz Srbije ukoliko putujete u inostranstvo, ili ćete sve obaviti mašnicom.

Praline
Praline
  • Kakvi su vaši planovi za budućnost?
Plan nam je da sve velike firme za koje smo radili u Srbiji, uvrste naše čokoladne poklone širom Evrope.


Nadam se da ste uživali, a siguran sam da su neki od vas i ogladneli :)
Ukoliko imate vremena, pročitajte i predhodni tekst u okviru serijala koji predstavlja dobre proizvode i kompanije koji vam mogu pomoći u okviru vaših marketinških aktivnosti: Tegla's - obroci i slatkiši u tegli.

11/02/2016

Koje formatiranje izabrati za eksterni hard disk i koja je realna USB 3.0 brzina?

Prenosni disk Western Digital Elements 1TB
Prenosni disk Western Digital Elements 1TB

Nisam ni slutio šta me čeka nakon što sam kupio novi eksterni hard disk 2TB WD Elements Portable. Naime, do sada sam koristio sličan uređaj iste firme od 1TB, ali nikada nisam obratio pažnju na formatiranje (FAT32) niti sam iskreno znao nešto više o tome. Disk je radio na svim platformama i ja sam mislio da to uglavnom tako i treba da bude. 

Prikačio sam novi hard formatiran po NTFS standardu i shvatio da ne mogu da ga koristim na Macu. Nisam se previše uzbuđivao pošto sam znao da je OS X specifičan. Linux mint je prepoznao uređaj, ali sam se iznenadio brzinom prenosa podataka. Godinama sam na raznim mestima čitao o tome kako je USB 3.0 neverovatno brži od USB 2.0 standarda i očekivao sam da sve poleti. 

Konsultovao sam se oko ovih problema sa prijateljem koji mi je predložio da probam različita formairanja i da ponekad proizvođači pogrešno označe portove pa je ovaj uređaj možda prikačen na stariji standard. Na žalost i nakon svog eksperimentisanja rezultati su bili isti. 

Počeo sam da čitam o NTFS standardu, a nakon toga o drugim standardima i njihovoj upotrebi. Ukratko ću vam predstaviti do čega sam došao: 

FAT32 
  • Autor: Microsoft 
  • Godina nastanka:1977. 
  • Maksimalna veličina fajla: 4 GB
  • Rad bez dodatnih drajvera: Windows, OS X, Linux  
  • Komentar: Stari Windows fajl sistem koji radi na sve tri platforme. Poseduje ograničenje u veličini fajlova koji se mogu upisati (ovo je posebno nezgodno ako nameravate da koristite HD video) 
  • Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/File_Allocation_Table

NTFS
  • Autor: Microsoft
  • Godina nastanka: 1993. 
  • Maksimalna veličina fajla: 16 EiB – 1 KiB (format); 16 TiB – 64 KiB
  • Rad bez dodatnih drajvera: Windows, Linux 
  • Komentar: Standardni Windows fajl sistem prisutan na velikom broju kompjutera. Gotovo da ne postoji ograničenje u veličini fajlova. Ne radi bez dodatnih drajvera na OS X 
  • Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/NTFS

EXT 3 
  • Autor: Stephen Tweedie 
  • Godina nastanka: 2001. 
  • Maksimalna veličina fajla: 16 GiB – 2 TiB 
  • Rad bez dodatnih drajvera: Linux 
  • Komentar: Linux fajl sistem koji je najzastupljeniji i koji se pokazao poprilično dobro. Gotovo da ne postoji ograničenje u veličini fajlova
  • Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/Ext3

EXT4
  • Autori: Mingming Cao, Andreas Dilger, Alex Zhuravlev (Tomas), Dave Kleikamp, Theodore Ts'o, Eric Sandeen, Sam Naghshineh i drugi 
  • Godina nastanka: 2008. 
  • Maksimalna veličina fajla: 16 TiB (4k block filesystem)
  • Rad bez dodatnih drajvera: Linux   
  • Komentar: Linux fajl sistem na koji se polako prelazi. Navodi se niz prednosti u odnosu na EXT 3, ali i mana. Gotovo da ne postoji ograničenje u veličini fajlova
  • Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/Ext4

exFAT 
  • Autor: Microsoft 
  • Godina nastanka: 2006. 
  • Maksimalna veličina fajla: 128 PiB (teoretski 16 EiB–1)[nb 1]
  • Rad bez dodatnih drajvera: Windows, OS X 
  • Komentar: Fajl sistem napravljen za prenosne uređaje i memorijske kartice. Gotovo da ne postoji ograničenje u veličini fajla 
  • Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/ExFAT

Predpostavljam da ste već sada mogli da predpostavite da sam izabrao exFAT. Zašto? 
  • U pitanju je file sistem koji nema ograničenje u veličini fajla
  • Relativno skoro je nastao pa je verovatno da će se još dugo koristiti. Pošto je prisutan već deset godina dobar deo početnih problema je razrešen
  • Kada su kreirali ovaj standard, imali su na umu prenosne uređaje 
  • Windows i OS X ga automatski prepoznaju, a nakon instaliranja drajvera koji je dostupan kroz repozitorijum besprekorno radi i na Linuxu 

Razmišljao sam da li da kompletno pređem na EXT 3 format pošto podržavam Linux i koristim ga privatno, ali sam ipak odustao od toga. Često se dešava da razmenjujem fajlove sa prijateljima i rodbinom, a većina njih koristi Windows (sem najbližih koje sam takođe prebacio na LInux). 


Realna USB 3.0 brzina

Nakon što sam odabrao format, testirao sam brzinu diskova prateći ovo uputstvo: http://askubuntu.com/questions/87035/how-to-check-hard-disk-performance 
Zaključio sam da brzina prenosa u suštini zavisi od brzine diskova koji razmenjuju podatke (tačnije od brzine najsporijeg uređaja). Kod mene je na primer USB 3.0 standard oko dva do tri puta brži od USB 2.0. Nije zanemarljivo, ali je veliko razočarenje u odnosu na ono što potenciraju u reklamama svih ovih godina.


Koji fajl format vi korisite? 
Kakva su vaša iskustva? 
Koju brzinu postižu vaši USB 3.0 uređaji? 
Podelite neki koristan savet sa nama. Hvala.

22/12/2015

#Ebanking iz vikendice

Sedim u vikendici i pišem blog. Broadband internet je tu. 

Prilikom dolaska, svratili smo do prodavnice da kupimo hranu i naši telefoni su se automatski priključili na wi-fi preko Instabridge aplikacije.

Signal mobilne telefonije u sobi nije sjajan pa sam telefon prebacio na airplane mode, a nakon toga ponovo uključio wi-fi. Više mi smeta kada nema interneta nego signala mobilne telefonije. Sve je prešlo online i sve funkcioniše ako postoji dobra veza.

Vatra u smederevcu pucka, a ručak se krčka. 

Predstavljanje #Ebanking sistema i panel diskusija
Predstavljanje #Ebanking sistema i panel diskusija
Već godinama unazad, slušam o temama kao što su #ePoslovanje, #eBankarstvo i elektronski potpis (sertifikat).  Kada sam pre oko nedelju dana dobio poziv od Societe Generale banke da prisustvujem događaju u okviru koga će predstaviti najnoviji sistem za online bankarstvo u Srbiji, preraspredio sam obaveze u kalendaru i sa zadovoljstvom ovaj termin rezervisao za prezentaciju.

Kako je izgledao sam događaj pogledajte ovde, a ja ću vam ispričati šta je na mene ostavilo najveći utisak.


Voditelj mnogih emisija na RTS-u Zoran Stanojević je predstavio prisutne, a ja sam i dalje pred očima imao sliku sa Facebook-a na kojoj se vidi šalter sa papirom i sledećim tekstom: "Molimo vas da donesete pečat i potpišete dokument u papirnom obliku kako biste potvrdili elektronsku transakciju. Vaša XXXX banka". U početu smo se smejali, nakon toga razmišljali i na kraju tugovali što se ovo zove "elektronsko bankarstvo". 

Najveći deo stanovništva je "visio" po šalterima i plaćao enormne provizije za račune uz ljubazan komentar da smo to mogli besplatno da obavimo peko e-banking sistema. Zašto nismo? 
  • Dobar deo stanovništva nije bio online i nije posedovao odgovarajuće uređaje 
  • Nismo posedovali dovoljno informacija, niti imali znanje i plašili smo se mogućih grešaka 
  • Nismo imali veru u sigurnost ovih sistema
  • Dobar deo ovih servisa je funkcionisao isključivo na OS Windows i putem Internet Explorera 
  • Najveći deo stanovništva je koristio krekovane, piratske verzije OS i softvera 
  • Nisu postojali predefinisani nalozi pa su korisnici morali da popunjavaju podatke svaki put iznova 
Sve ovo je sada uglavnom deo prošlosti. Kum, supruga, kolege i veliki broj ljudi oko mene su potpuno prešli na elektronsko bankarstvo. Ipak, ponekad i oni moraju da posete ekspozituru. 

Prvi put sam u okviru ove prezentacije čuo da je neko napokon povezao elektronski potpis građana sa online uslugama. Pečat je i dalje problem, ali je napravljen jedan zaista veliki korak napred. Kao što Ljuba u reklami kaže "Mali korak za čovečanstvo, veliki za bankarstvo". 

Elektronski potpis (koji banka nudi svojim klijentima besplatno do kraja januara 2016.) omogućava da završite ceo posao tako što ćete dokumenta potpisati preko komujutera. Drugim rečima iz vikendice ;) Na primer, možete da uzmete keš kredit, aktivirate dozvoljeni minus, otvorite štedni račun. Ipak, ostaje deo koji se odnosi na informisanje o ovim uslugama, konsultovanje i proveru svih detalja sa službeikom. 

Societe Generale banka je zaokružila ponudu otvaranjem online ekspoziture koja radi svaki dan od 8 - 22 h, a vikendom od 10 - 19 h. Službenici mogu da uspostave chat, audio i video poziv sa vama i da vam u realnom vremenu pomognu. Satnica je podešena tako da imate dovoljno vremena da večerate nakon posla, prilegnete i završite posao pre gledanja omiljene serije.  

Razgovor sa službenikom banke putem video linka
Razgovor sa službenikom banke putem video linka

Nakon događaja sam potražio više informacija o svemu, testirao demo verziju nakon čitanja korisničkog uputstva i na kraju ostao sa nekoliko pitanja na koja nisam mogao da dobijem odgovor. Obratio sam se Marković Slobodanu, jednom od naših najvećih stručnjaka kada je u pitanju internet regulativa. Ako vas interesuju ove i druge srodne teme, predlažem vam da pratite njegov Twitter profil: https://twitter.com/smarkovic


Da li poseduješ elektronski potpis?

Da, kvalifikovani e-potpis Pošte (koji po zakonu ima pravnu snagu svojeručnog) na smart kartici.


Kada si registrovao ovaj sertifikat i u koje svrhe?
Prvi put pre 4-5 godina čisto radi probe. Prošle godine uzeo sam ga ponovo radi korišćenja servisa e-uprave - portala eUprava.gov.rs, portala ePorezi, portala CROSO i potpisivanja završnih računa kod APR.



Kako koristiš elektronski potpis i koliko često?
Uglavnom za gore navedene svrhe. Rekao bih ne tako često - kada se ukaže potreba. Na primer poslednjih nekoliko upotreba je bilo zakazivanje termina za izdavanje ličnih karata i pasoša za celu porodicu, preko portala eUprava. Rekao bih da je uspešnost varirala - u par sličajeva sve je bilo OK, dok je u nekim slučajevima bilo značajnih problema.
Npr. na nekim opštinama policijske stanice nemaju posebne šaltere za one koji zakazuju termine oniline, pa se postojanje takvog servisa obesmišljava, jer opet moraš da čekaš dugačak red sa onima koji nisu zakazali preko portala, iako si došao u zakazanom terminu. Da ne pominjem sada avanturu kada mi je portal zakazao termin za koji se kasnije ispostavilo da je popodnevna pauza u policijskoj stanici, jer te policijske uprave nisu imale ažurne podatke na stranici odgovarajuće usluge portala eUprava... 
Uvođenje elektronskih servisa (povezivanje institucija tako da razmenjuju podatke, instalacija opreme i softvera, obuka službenika i sl.) je samo prvi korak, ali pravi problem predstavljaju procesi koji se vrlo retko preispituju i prilagođavaju elektronskom poslovanju. Naprotiv, najčešće se elektronsko poslovanje pokušava nekako ugurati u ustaljeni birokratski proces baziran šalterima, toku pošte koju raznose kuriri, papirnih podnesaka sa pečatima i sl. a to zaista ne vodi nikud...


Da li možda imaš podatak o broju korisnika elektronskog potpisa kod nas, u regionu i svetu?
Za svet i region nemam podatke, ali znam da kod nas ima oko 100.000 izdatih kvalifikovanih e-potpisa. Očekujem da ih bude još više, imajući u vidu da od ove godine i mala preduzeća imaju obavezu podnošenja završnog računa APR-u elektronskim putem.

Prethodno su popularizaciji kvaifikovanog e-potpisa kod nas najviše doprineli servisi kao što su elektronsko podnošenje poreskih prijava i kasnije prijavljivanje zaposlenih kod CROSO.



Da li si testirao ovaj sertifikat na Windows, Mac i Linux OS-u?
Jesam na Win i Mac.

Na Win uglavnom svi rade bez problema, mada sam čuo za slučajeve da su ljudi imali problema kada instaliraju softversku podršku za e-potpise više različitih izdavača (što je relativno česta pojava, naročito kod knjigovodstvenih agencija).

Na Macu radi samo e-potpis Pošte. Drugi nemaju softversku podršku za Mac i Linux i to je zaista žalosno.

Da stvar bude još gora, kvalifikovani potpis na Macu ne može da se koristi na portalima ePorezi i APR zbog, usuđujem se s pravom da kažem - amaterski programiranih Java aplikacija na tim portalima - koje sistemske biblioteke za e-potpis ne traže na sistemskim putanjama koje su karakteristične za Mac i Linux operativne sisteme ili zbog sličnih gluposti koje se ne rešavaju jer navodno za tim ne postoji potražnja.

Misim da je ova diskriminacija korisnika prema operativnom sistemu veoma sporna sa više aspekata. Da pomenem samo jedan - ako vam država zakonom nalaže da nešto MORATE da uradite, npr. da podnesete elektronski potpisanu poresku prijavu ili završni račun, pri čemu to ne možete da uradite na drugi način osim korišćenjem portala institicije (recimo poštom ili lično, bilo da se radi o papirnom dokumentu ili elektronski potpisanom dokumentu koji se pošalje e-mailom ili preda na USB memoriji) potpuno je neprihvatljivo da za to "zadovoljstvo" morate da kupujete novi računar ili operativni sistem, odlazite kod komšije ili prijatelja kako biste ispunili tu obavezu.

Podsetio bih da e-potpis sistem sličan našem funkcioniše i u mnogim drugim zemljama, npr. u Estoniji, pri čemu tamo nemaju ovakve probleme. Država se postarala da obezbedi multiplatformsku podršku i mislim da bi takva inicijativa trebalo da se sprovede i kod nas.


Šta je tvoja procena, kada će ovaj servis zaživeti masovno?
Ključ je u što većem broju korisnih servisa koji upotrebljavaju e-potpis. Što ih bude više, više će biti izdatih e-potpisa i oni će se više koristiti. Država tu može da igra značajnu ulogu, ali i banke, koje za svoje e-banking sisteme i dalje veoma malo koriste kvalifikovani potpis (više primenjuju sopstvene zatvorene sisteme e-potpisa, uređene međusobnim ugovorima sa klijentima, koji su prema zakonu takođe validni, ali su neprimenljivi izvan odnosa klijent-banka). Popularizacija e-potpisa pri korišćenju mobilnih usluga (m-Government, m-Banking) takođe bi dosta doprinela...


Kako vidiš budućnost elektronskog potpisa? 
Meni je jasno da je PKI model kakav imamo nastao kao posledica prenošenja dobre prakse zemalja EU, koje su u proces uvođenja epotpisa ušle pre nas (da potsetim, naš Zakon o epotpisu donet je 2004, pre više od 10 godina). Međutim, ispostavilo se da u praksi ima previše tehničkih komplikacija i da je ceo sistem dosta težak za upotrebu prosečnom korisniku računara (posebno je veselje objasniti prosečnom korisniku računara da mu je za korišćenje portala X potrebna tačno određena verzija Jave Y, kao i da sistem koji obezbeđuje bezbednost njegovog browsera mora da zaobiđe, bilo da se radi o prihvatanju nevalidnog SSL/TLS sertifikata ili finom podešavanju privilegija za izvršavanje Java aplikacija na lokalnoj mašini).

Možda bi usaglašavanje sa novim pravnim okvirom EU (eIDAS direktiva, koja stupa na snagu sredinom sledeće godine u zemljama EU) mogao da bude dobar povod da preispitamo postojeći sistem ili ga barem bolje uredimo. Ipak, imajući u vidu da smo se kao država i građani već "investirali" u postojeći sistem, malo je verovatno da ćemo ga tek tako napustiti. Verovatnije je da ćemo ga koristiti (nadam se - u unapređenom obliku) još dosta narednih godina, ali mislim da bi u daljoj budućnosti ipak trebalo sagledati iskustva drugih zemalja i smisliti nešto jednostavnije za upotrebu.


"Astronaut" se obraća publici
"Astronaut" se obraća publici
Nakon što sam pročitao Slobine odgovore, shvatio sam da je zaista napravljen tek prvi korak. Neophodno je da se svi elementi usklade kako bi elektronski potpis i e-poslovanje zaživeli masovno.  Veliku ulogu će u tome imati privreda baš kao u ovom slučaju banka. I institucije naravno. Očekujem taj trenutak i znaću da je došao kada i moj otac bude počeo da koristi sve navedeno kao što sada već tri godine koristi smartphone. 

Da li vi koristite e-bankarsvo? e-potpis? Neku drugu e-uslugu? Kakva su vaša iskustva?

Ukoliko vam se svidja ovaj blog

Prepisite se na newsletter ili preuzimete feed bloga za vas citac.
Upisite vas E-mail: